УПУТСТВО ЗА САРАДНИКЕ

Зборник радова Педагошког факултета у Ужицу јесте научни часопис који објављује теоријске, прегледне и оригиналне истраживачке радове из области васпитања и образовања, с циљем да се ове области унапреде, разви­јају и иновирају. Циљ овог часописа је да се читалачком аудиторијуму (истра­живачи, реализатори педагошке праксе, као и студенти) омогући приступ ова­квим истраживањима. У часопису Зборник радова објављују се научни чланци, и то: изворни научни чланак који садржи необјављене резултате сопствених спроведених истраживања према одређеној структури (Introduction, Methods, Results and Discussion); прегледни научни чланак у коме су изнети оригинални и критички прикази конкретног проблема који се истражује, а аутор је у тој области остварио видан допринос (према аутоцитатима); кратки научни чла­нак у коме су сажети резултати изворног истраживачког дела или дела који још није завршен; стручни чланак у коме су изнета већ позната сазнања, као и резултати неких изворних истраживања који су у функцији дисеминације или примене у пракси. У часопису се у мањем обиму објављују и прикази књига или преведени радови  који су значајни за васпитно-образовну област.

Часопис излази једном годишње. Рок за предају радова је 30. април текуће године.

Радови који нису написани у складу са Упутством за ауторе неће бити разматрани.

Језик. –  Радови се објављују на српском, енглеском или руском језику. Сваки рад треба да садржи резиме на српском, енглеском или руском језику.

Дужина. – Радови треба да буду дужине до 30.000 карактера (с празним местима). Изузетак су прегледни радови који могу бити дужине до 50.000 карактера (с празним местима). Редакција задржава право да објави и радове који премашују ову дужину у случајевима када јасно и сажето изражавање научног садржаја захтева, већу дужину, односно већи простор.

Оцењивање рада. – Рад процењују два компетентна рецензента. Рецензен­ти неће знати ауторов идентитет, нити ће аутор препознати идентитет рецензента. Све информације о аутору, укључујући личне захвалнице и при­падност институцији, треба изнети искључиво на насловној страни, а текст треба очистити од свега што може одати аутора (као што су, на пример, препозна­тљиве ауто-референце: „У нашем претходном раду…”). Рецензенти користе образац за оцењивање радова, и оцењују различите аспекте рада и дају сугестије за унапређење рада, као и предлог категорије рада. Аутор је дужан да у писменој форми Редакцију упозна са свим изменама које је урадио у тексту након рецензирања, а у складу са примедбама и препорукама рецензената. Након тога се доноси одлука о објављивању и о томе се обавештава аутор.

 

Достављање рада. – Радови се достављају искључиво електронском поштом на адресу: zbornik@pfu.kg.ac.rs.

Рад се доставља у Word формату с Times New Roman фонтом, величина 12. Табеле, графикони, слике и фотографије достављају се у jpg или png фор­мату. Текст треба да буде откуцан проредом 1.5 и маргинама Office 2003 Default (погледати Page Layout). Све странице морају бити нумерисане (у доњем левом углу). Уколико се радови достављају на српском језику користи­ти (Serbian, Cyrillic). Радови се могу достављати и на енглеском или руском језику. Уколико аутор жели да му рад у часопису буде објављен на страном језику, мора га превести на језик који одабере. Редакција задржава право да лекторише радове, као и да врши измене које се односе на техничку припрему текстова. Уз рад, аутор је дужан да достави потписану и скенирану Изјаву аутора (образац се може преузети на сајту http://www.zbornikradova.pfu.kg.ac.rs ).

 Елементи рада. – На насловној страни навести име и презиме аутора, средње слово, институцију, место и наслов рада. Контакт адресу (електронску) и годину рођења навести у посебној напомени, везаној звездицом за презиме аутора. Уколико је рад настао у оквиру пројекта, у посебној напомени везаној звездицом за наслов рада навести назив и број пројекта. Ако је чланак био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насло­вом), податак о томе треба такође навести у напомени везаној за наслов рада.

Апстракт. – Апстракт треба да је дужине до 1.400 карактера (с празним местима), у фонту Times New Roman, величина фонта 10. Објављује се на три језика (српски, енглески и руски), а прилаже на два начина: (1) на почетку рада на језику на коме је писан текст, (2) у посебном фајлу, преведен на енглески или руски језик. Уколико је рад на енглеском или руском језику, апстракт доставити на српском језику. Наводи се наслов рада, име и презиме аутора. Апстракт треба да садржи шест обавезних елемената: значај и контекст про­блема, циљеве, узорак, методе, резултате истраживања, закључке и педагошке импликације. У случају теоријских радова и приказа апстракт треба да садржи основне истраживачке хипотезе, методолошки оквир рада и резултате истра­живања. Кључне речи (до пет) дати на језику приложеног рада, а пожељно је и на једном од два језика (енглеском и руском), у фонту Times New Roman, величина фонта 10.

Структура рада. – Рад мора да има уводни, централни (главни), завр­шни део, у коме се износе закључна разматрања, и литературу (према структу­ри IMRAD, уколико су радови истраживачки).

Наслови и поднаслови. – Главни наслов текста пише се великим сло­вима (болд). Наслови одељака могу се наводити у тексту као најопштији наслов који се пише великим словима (нормал и центрирано). Поднаслови се пишу курзивом/болдирано и „реченичним” форматом (велико почетно слово). Поднaслов може бити изнад параграфа (центриран) или се пише увучено у параграфу (такође курзивом, у „реченичној” форми). У случају кад аутор има три нивоа наслова у раду, први наслов пише се великим словима (нормал), први поднаслов је болдиран, а други поднаслов пише се курзивом.

Цитати се дају под двоструким знацима навода (у раду на српском „…”, у радовима на другим језицима у складу са одговарајућим правописом), а цитат унутар цитата под једноструким знацима навода (ʼ…’). Уколико је цити­рани текст у раду дужи од три реда, треба га издвојити као посебан пасус и написати словима величине фонта 10. За наглашавање се користи италик (не болд).

Графички прилози. – Графичке прилоге достављати у црно-белој варијан­ти. Број и наслови табела, легенде или објашњења која прате графичке прилоге треба да буду наведени изнад, а број и наслови графикона и слика испод прилога. Резолуција дигиталних слика мора да буде најмање 300 dpi. Резултате статистичке обраде података у тексту наводити у загради: (F = 27,35, df = 12, p < 0,01)

Табеле. – Подаци у табелама треба да буду откуцани проредом 1.5, а назив написан курзивом и означен одговарајућим редним бројем. Наслов табеле треба да буде јасан, кратак и прецизан. Потребно је да табеле буду позициониране у самом тексту и сачињене у Word-у или у неком формату који је компатибилан са Word-ом. Табеле из статистичких пакета треба „преба­цити” у Word. Табеле је потребно графички уредити тако да колоне не буду одвојене вертикалним линијама, нити редови хоризонталним линијама, осим заглавља табеле које треба одвојити хоризонталном линијом од података. На пример:

 

 

 

Референце. – Списак референци треба откуцати single проредом. Имена српских аутора у тексту наводе се ћирилицом, док се у парентези и у списку референци наводе на писму на коме су штампани коришћени извори – књиге и часописи. Презимена страних аутора у тексту се наводе у оригиналу или у српској транскрипцији – фонетским писањем презимена. Уколико се транскри­бују, потребно је у загради навести у оригиналу, на пример: Томас (Thomas, 2000). Навођење више аутора у загради треба уредити алфабетски, а не хроно­лошки. Када су у питању два аутора, у загради се наводе оба (Јовановић и Ђурић, 2015).  Имена свих аутора која се наводе у списку референци и у загра­дама у тексту чланка пишу се увек на исти начин.

Ако су у питању два аутора, у загради се наводе оба (Pavlović i Šefer, 1995) или ако су страни аутори (Kupersmidt & Coie, 1990). Референца која садржи више од три, а мање од шест аутора наводи се у пуном обиму када је први пут употребљена у тексту. Сваки наредни пут, у загради се наводи пре­зиме првог аутора и скраћеница – и сар. (за ауторе са српског говорног подруч­ја) или еt аl. (за ауторе из иностранства). На пример, уместо (Vujačić, Pavlović, Stanković, Džinović, Đerić, 2011) написати (Vujačić i sar., 2011) или уместо (Mori, Ming, Mobd Nor, Suppiah, Imm, 2011) написати (Mori et al., 2011).

Уколико се у тексту цитира неки аутор у загради се наводи аутор/и, година издања и број странице са које је цитат преузет: (Николић и Ђуровић, 2012: 565).

На крају рада наводи се листа референци, односно наводи се само спи­сак коришћене литературе, то јест само референце на које се аутор позвао у раду, а не библиографска листа. Списак референци на крају рада наводи се у складу са стилом APA (Америчка психолошка асоцијација). Референце се наводе азбучним редом по презименима аутора за радове на српском језику, односно абецедним редом ако је рад на енглеском језику. Није потребно ставља­ти редне бројеве испред референци.  

(а) Референце у књизи треба да садрже презиме и почетно слово имена аутора, годину издања, наслов књиге (курзивом), место издања и издавача: 

Максић, С. (1998). Даровито дете у школи. Београд: Институт за педа­гошка истраживања.

Fletcher, J., Lyon, F. & Marcia, B. (2006). Learning Disabilities: From Identification to Intervention. New York: Guilford.

(б) Поглавље у књизи наводи се на следећи начин: Аутор, А. А. (година). Назив поглавља. У А. Уредник и Б. Уредник и (ур.): Назив књиге (стр. xxx–xxx). Место: Издавач.

Марушић, М. (2010). Ток промена у систему стручног образовања и усаврша­вања учитеља. У Н. Половина и Ј. Павловић (ур.): Теорија и пракса професионалног развоја наставника (41–62). Београд: Институт за педагошка истраживања.

 (в) Чланак у часопису треба да садржи презимена и почетна слова имена свих аутора, годину издања у загради, наслов чланка, пуно име часописа (кур­зивом), волумен и број странице:

Николић, В. и Ђуровић, Љ. (2012). Циљеви и задаци еколошког васпи­тања и образовања кроз призму Блумове операционализације. Теме, 36(2), 561–579.

Cobb, P., Zhao, Q. & Visnovska, J. (2008). Learning from and adapting the theory of realistic mathematics education. Education et didactique, 2(1), 105–124.

Уколико је доступан, DOI број навести на крају након броја страница.

(г) Научни скупови. Референца која се односи на радовe штампане у целини наводи се на следећи начин: Аутор, А. А., Аутор, Б. Б., Аутор, В. В. и Аутор, Г. Г. (година). Наслов прилога. У А. Уредник, Б. Уредник и В. Уредник (ур.), Назив научног скупа, рад штампан у целини, време одржавања конферен­ције, град (стр. xxx–xxx). Град: Назив институције која организује скуп.

Maksimović, J. (2013). Uloga nastavnika u unapređivanju odgojno-obrazovne prakse posredstvom akcijskih istraživanja. U N. Hrvatić, A. Lukenda, S. Pavlović, V. Spajić-Vrkaš i M. Vasilj (ur.), Pedagogija, obrazovanje, nastava, rad štampan u celini, 21–23. mart 2013, Mostar (76–82). Mostar: Fakultet prirodoslovno-matema­tičkih i odgojnih znanosti Sveučilišta u Mostaru.  

 (д) Wеb документ. Референца треба да садржи име аутора, годину, назив документа (курзивом), датум када је сајт посећен, интернет адресу сајта.

Seikkula-Leino, Ј., Ruskovaara, E., Ikavalko,  Markku, M. & Rytkola, T. (2010). Teachers reflections about Entrepreneurship Education. Retriеved May 12, 2017 from the World Wide Web http://www.utbildningsstyrelsen.fi/download /116383_EARLI2009_Hollanti.pdf.

 (ђ) Званична документа. Референца треба да садржи  назив документа (курзивом), годину објављивања, назив гласила и број.

Правилник о стандардима квалитета рада установе (2018). Просветни гласник, Службени гласник Републике Србије, бр. 14/2018.

(е) Докторске дисертације и магистарске тезе. Референца треба да садржи име аутора, годину, назив тезе (курзивом), назнаку: докторска дисерта­ција или магистарска теза (уколико је необјављена навести то у зaгради: (Необја­вљена докторска дисертација). место: институција:

Ђуровић, Љ. (2015). Дидактичко-методичке детерминанте уџбеника природе и друштва. (Необјављена докторска дисертација). Ужице: Учитељски факултет.

Ако се један аутор наводи више пута, наводи се по редоследу (години) публиковања референце. Уколико се наводи више радова истог аутора у једној години, треба их означити словима а, b, с (2000а, 2000b).

Прилог. – У прилогу треба дати само оне описе материјала који би били корисни читаоцима за разумевање, евалуирање или понављање истраживања. 

Фусноте и скраћенице. – Фусноте и скраћенице требало би избегавати. Фусноте садрже само додатни текст (коментар), а не библиографске рефе­ренце. Све скраћенице наведене у табелама и графичким прилозима треба да буду детаљно објашњене. Објашњења (легенде) треба дати испод табеле или слике.

 

Дозвола за цитате. – Аутори су обавезни да прибаве писмену дозволу за публиковање дугачких цитата (преко 350 знакова), илустрација итд. за које немају ауторска права.