УРЕЂИВАЧКА ПОЛИТИКА И ЕТИЧНОСТ ПУБЛИКОВАЊА

Зборник радова Педагошког факултета у Ужицу  je научни часопис који се рецензира.  У часопису су заступљене теме наука и научних дисциплина које обрађују и проучавају васпитање и образовање и тиме дају допринос унапређивању и развоју тих процеса. Часпис излази двадесет и једну годину. 

У Зборнику радова Педагошког факултета у Ужицу објављују се радови који нису раније објављени, и то: изворни научни чланак који садржи необјављене резултате сопствених спроведених истраживања према одређеној структури (Introduction, Methods, Results and Discussion); прегледни научни чланак у коме су изнети оригинални и критички прикази конкретног проблема који се истражује, а аутор је у тој области остварио видан допринос (према аутоцитатима); кратки научни чланак у коме су сажети резултати изворног истраживачког дела или дела који још није завршен; стручни чланак у коме су изнета већ позната сазнања, као и резултати неких изворних истраживања који су у функцији дисеминације или примене у пракси, као и прикази књига.

 Радови се објављују на српском, енглеском или руском језику. Сваки рад треба да садржи резиме на српском, енглеском или руском језику.

Часопис се објављује једном годишње. Радови се достављају електронском поштом на меил адресу: zbornik@pfu.kg.ac.rs.

Часопис је индексиран у базе података: DOAJ, SCIndeks.

 

Процес рецензирања и обавезе рецензената

Након прелиминарног прегледа и оцене рукописа од стране главног и извршног уредника, да ли рукопис оговара тематској области часописа и да ли је испоштовано упутсво за ауторе, улази се у процес рецензије. Главни и одговорни уредник има дискреционо право да након процене, примљене рукописе не објави уколико ти рукописи нису у складу са прописаним критеријумима који се односе на садржај и форму радова који се објављују у часопису. У односу на главног уредника и чланове редакције не сме постојати било какав сукоб интереса у вези са рукописима који се разматрају. Током поступка прегледа, главни уредник може захтевати од аутора да пруже додатне информације (укључујући необрађене податке) ако су неопходне за оцену рукописа. Ови материјали ће бити поверљиви и не смеју се користити у било које друге сврхе. 

Процес рецензије има за циљ да уредништву помогне у доношењу одлуке о објављивању ии не објављивању рада. Такође кроз процес резензије, уколико постоји потреба, одвија се комуникација са ауторима како би се унапредио квалитет рукописа. Ако се препоручи корекција рукописа пре објављивања, рецензенти су дужни да наведу начин на који се то може постићи. Сви радови се рецензирају од стране два компетентна рецензента. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима из области којом се рукопис бави и не смеју бити из исте институције из које је аутор рукописа.

Рецензенти не знају идентитет аутора, а ни аутори не добијају податке о идентитету рецензента. Рецензирање траје у року од 45 дана, а поступак рецензирања се изводи бесплатно. Главни и одговорни уредник шаље радове на адресе два компетентна рецензента, као и образац за рецензирање (рецензентски лист). Овај образац који се користи за оцењивање радова је у форми чек листе са наведеним аспектима који могу да помогну рецензенту да процени и донесе одлуку о прихватањрада за објављивање или његово одбијање. Образац садржи део који рецентенту даје могућност да предложи сугестије за унапређивање рада. 

Рецензенти имају обавезу да стручно, аргументовано, објективно и благовремено обаве процену рукописа.Оцењују рукопис у складу са профилом часописа, релевантношћу истражене теме и примењеним методама, научном релевантношћу информација представљених у рукопису, стилом излагања и научним апаратима. Преглед има стандардни формат. Рецензент не сме бити у сукобу интереса са ауторима или донаторима истраживања. Ако такав сукоб постоји, рецензент је дужан да одмах обавести главног уредника. Рецензент неће прихватити за рецензију радове изван подручја његове / њене потпуне надлежности.

У процесу рецензирања, рецензенти делују независно једни од других, и није им познат идентитет других рецензената. Уколико одлуке рецензената нису исте (прихватање или одбијање рада), главни и одговорни уредник може да тражи мишљење других рецензената.

У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, уредништво проверава да ли је рецензија непристрасна и да ли задовољава академске стандарде. 

Рецензенти треба да упозоре главног уредника на било какве основане сумње или сазнања о могућим кршењима етичких стандарда од стране аутора. Сви рукописи примљени на преглед морају се третирати као поверљиви документи. Рецензенти не смеју користити необјављени материјал објављен у достављеним рукописима без изричитог писменог пристанка аутора. Такође, рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима ии онима који финансирају истраживање. У ситуацији да постоји сукоб интерса, рецензент је дужан да о томе моментално обавести главног и одговорног уредника.

Коначну одлуку о прихватању рукописа за објављивање сноси искључиво Уредништво.

 

Обавезе аутора

Аутори гарантују да су рукописи њихова оригинална дела, да раније нису објављени и да се не разматрају за објављивање на неком другом месту. Паралелно подношење истог рада у другим часописима представља прекршај и елиминише рукопис из даљег разматрања. Дело које је већ објављено другде не може се поново штампати у Зборнику радова Педагошког факултета, Ужице.

Уколико је достављени рукопис резултат научноистраживачког пројекта или је у некој претходној верзији претстављао излагање на скупу у виду усменог саопштења (под истим ии сличним насловом), детаљнији подаци о пројекту, конференцији и слично, наводе се у фусноти, на самом почетку чланка.

Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад. Аутори гарантују да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Издавач Педагошки факултет у Ужицу неће сносити никакву одговорност у случају исостављања било каквих захтева за накнаду штете.

Аутор је дужан да у поступку рецензирања рада у писменој форми редакцију упозна са свим изменама које је начинио у тексту у складу са примедбама и препорукама рецензената.

Аутори су искључиво одговорни за садржај својих рукописа. Аутори потврђују да чланак не садржи неутемељене или незаконите изјаве и да не крши права трећих лица.

Аутори се морају побринути да њихов ауторски тим наведен у рукопису укључује све и само оне ауторе који су значајно допринели достављеном рукопису. Ако су у важне аспекте истраживачког пројекта и припрему рукописа била укључена лица која нису аутори, њихов допринос треба признати у фусноти или захвалници.

Уз рад, ауторје дужан да достави потписану и скенирану Изјаву о ауторству (образац се може преузети са сајта часописa).

Од аутора се захтева да правилно цитирају изворе који су значајно утицали на њихова истраживања и њихов рукопис. Делови рукописа, укључујући текст, једначине, слике и табеле који су дословно узети из других дела, морају бити јасно обележени, нпр. наводницима праћеним њиховим местом у оригиналном документу (број странице) или, ако је обимнији, дат у посебном пасусу. Потпуне референце сваког цитата (цитирање у тексту) морају бити наведене у посебном одељку (Литература или референце) на јединствен начин, у складу са стилом цитирања који је наведен у упутству за ауторе. 

Када аутори открију значајну грешку или нетачност у сопственом објављеном делу, њихова је обавеза да одмах обавесте главног уредника (или издавача) и сарађују са њим / њом како би повукли или исправили рад. Предајом рукописа аутори се слажу да се придржавају уређивачке политике Зборника радова Педагошког факултета, Ужице.

Плагијаризам. Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и представљање као својих, представља грубо кршење научне и издавачке етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво. Плагирање обухвата:

  • дословно (реч по реч) или готово дословно преузимање или смишљено, ради прикривања извора, парафразирање делова текстова других аутора без јасног назначавања извора, на начин описан у одељку Одговорности аутора;
  • копирање једначина, података или табела из других докумената без правилног назначавања извора и/или без дозволе изворног аутора или носиоца ауторског права.

 

Рукопис у коме се утврде јасне индиције плагијаризма, биће аутоматски одбијен у било којој фази процене рукописа. Уколико се плагијаризам открије у већ објављеном раду, рад ће бити опозван у складу са политиком повлачења радова. 

 

Политика повлачења. 

Повлачење има облик одвојеног предмета наведеног у садржају и означеног као „Повлачење“. У примарној бази података (SCIndeksu), са пуним текстом часописа, успоставља се двосмерна комуникација (HTML веза) између оригиналног дела и повлачења. Оригинални чланак остаје непромењен, осим воденог жига у ПДФ-у који на свакој страници означава да је „повучен“. Повлачења се објављују у складу са захтевима COPE, који CEON / CEES  операционализује као индексатор и агрегатор часописа. 

Ауторска права. Када је рукопис прихваћен за објављивање у часопису Зборнику радова Педагошког факултета у Ужицу, аутори преносе ауторска права на издавача, Педагошки факултет у Ужицу. У ситуацији да рукопис не буде прихваћен за штампуу часопису, аутори задржавају сва права. 

На издавача Педагошки факултет у Ужицу се преносе следећа права на рукопис, укључујући и додатне материјале , и све делове, изводе или елементе рукописа: право да репродукује и дистрибуира рукопис у штампаном облику, укључујући и штампање на захтев, право на штампање пробних примерака, репринт и специјална издања рукописа, право да рукопис преведе на друге језике, право да рукопис репродукује користећи фототмеханичка или слична средства, укључујући, али не ограничавајући се на фотокопирање и право да дистрибуира ове копије, право да рукопис репродукује и дистрибуира електронски или оптички користећи све носиоце података или медија за похрањивање, а нарочито у машински читљивој/дигитализованој форми на носачима података као што су хард диск, CD-ROM, DVD, Blu-ray Disc (BD), мини диск, траке са подацима, и право да репродукује и дистрибуира рукопис са тих преносника података, право да сачува рукопис у базама података, укључујући и онлајн базе података, као и право преноса рукописа у свим техничким системима и режимима, право да рукопис учини доступним јавности или затвореним групама корисника на основу појединачних захтева за употребу на монитору или другим читачима (укључујући и читаче електонских књига) и у штампаној форми за кориснике, било путем интернета, онлајн сервиса, или путем интерних или екстерних мрежа.

 

Етичност публиковања

Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку могу обавестити уредништво о сумњи на неетично понашање или било коју врсту недоличног понашања давањем потребних веродостојних информација / доказа за започињање истраге. Главни уредник доноси одлуку у вези са покретањем истраге. Током истраге, било који доказ треба третирати као поверљив и ставити га на располагање само онима који су строго укључени у процес. Осумничени ће увек имати прилику да одговори на било коју оптужбу.

Ако се на крају истраге процени да је дошло до неправилности, оцењује се  да ли се ради о мањем прекршају или грубом кршењу етичких стандарда.

 

Мањи прекршаји (без утицаја на интегритет рада и часописа, на пример, када је реч о неразумевању или погрешној примени издавачких стандарда) решаваће се директно са ауторима и рецензентима без укључивања било којих других страна. То подразумева:

  • слање упозоравајућег писма ауторима и рецензентима,
  • објављивање корекције рада, нпр. када су извори који су правилно цитирани у тексту изостављени са референтне листе,
  • објављивање ератума, нпр. ако је грешку направило уредништво.

У случају грубог кршења етичких стандарда, уредништво може донети различите мере:

 

  • објављивање формалне најаве или уводника који описује случај,
  • обавештавање афилијативне институције аутора / рецензената,
  • формално, најављено повлачење публикација из часописа у складу са Политиком повлачења,
  • забрана објављивања у часопису током одређеног временског периода или трајно,
  • предочавање случаја надлежним организацијама или правном органу на даљу истрагу и предузимање мера из њихове надлежности.

Горе наведене радње могу се предузети одвојено или истовремено. Ако је потребно, у процесу решавања случаја могу се консултовати одговарајуће стручне организације, тела или појединци.

 

У ситуацији разрешавања етички спорних поступака, уредништво ће се ослањати на смернице и препоруке Комитета за етику публиковања (Committee on Publication Ethics – COPE).

Одрицање одговорности. Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и чланова редакције часописа Зборник радова Педагошког факултета у Ужицу. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у својим радовима. Издавач Педагошки факултет у Ужицу неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.

Самоархивирање. Часопис Зборник радова Педагошког факултета у Ужицу омогућава ауторима да прихваћена, рецензирана верзија рукописа, као и финална, објављена верзија у PDF формату депонују у институционални репозиторијум и/или некомерцијалне базе података, или да га објаве на личним веб страницама (укључујући и профиле не друштвеним мрежема за научнике, као што су ResearchGate, Academia.edu итд.) и/или на сајту институције у којој су запослени, у било које време након објављивања у часопису Зборник радова Педагошког факултета у Ужицу. При томе се морају навести основни библиографски подаци о чланку објављеном у часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – DOI објављеног чланка у форми HTML линка.