Преузмите комплетан рад/Download

 
Аутор/Author: Оља С. Џинкић

DOI: 10.46793/Zbradova21.009DZ

УДК: 37.014(4)“18/19″

 

Апстракт: Овим радом настоји се приказaти историјски аспект реформ­них педагошких идеја на тлу европске педагошке сцене са краја XIX и током XX века, до реформних педагошких идеја данас. Посебан нагласак је усмерен на читав сплет околности и догађаја тог периода, почевши од кризе и критика које су задесиле „Стару школу”, а потом појаву педоцентристич­ког покрета из којег се развио покрет „Нове школе”. У наставку текста раз­матрају се суштинске идеје и новине различитих слободних, односно алтер­нативних школа произашлих из овог покрета. Дакле, циљ је сагледати реформне педагошке идеје, покрете и правце који су се појавили и оставили дубок траг у развоју европске педагогије. Теоријском анализом и проучава­њем питања њиховог утицаја на данашњу педагошку сцену, показује се да су прогресивне и реформне педагошке  идеје са почетка XX века заступале филозофију наставе за коју се данас заузима конструктивистичка педаго­гија. Такође, разматрањем образовне сцене у Србији закључује се да је доста тога промењено у „Старој школи”, али и да су данас у XXI веку остала отворена бројна питања у организацији „Нове школе”.

Кључне речи: реформна педагогија, стара школа, педоцентризам, нова школа, конструктивизам.

 

ИСТОРИЧЕСКОЕ ОТОБРАЖЕНИЕ РЕФОРМАТОРСКИХ ПЕДАГОГИЧЕСКИХ ИДЕЙ – СЕГОДНЯШНИЕ ИТОГИ И ДОСТИЖЕНИЯ

 

Аннотация: В данной статье делается попытка отобразить исторический аспект реформаторских педагогических идей на основе европейской педагогической сцены с XIX–XX веков до  реформаторских педагогических идей до настоящего периода. Особый акцент делается на весь набор обстоятельств и событий того периода, начиная с кризиса и критики, которые мучили «Старую» школу, а затем с появлением педоцентристского движения, из которого развивалось движение «Новой» школы. В дальнейшем рассмотрении обсуждаются основные идеи и инновации различных бесплатных или альтернативных школ, появившихся в результате этого движения. Таким образом, цель состоит в том, чтобы взглянуть на возникшие реформы педагогических идей, движений и направлений которые оставили глубокий след в развитии европейской педагогики. Теоретический анализ и изучение вопроса об их влиянии на педагогическую сцену сегодня показывает, что прогрессивные и реформаторские педагогические идеи начала 20-го века представляли философию обучения, которой в настоящее время занимается конструктивистская педагогика. Кроме того, учитывая образовательную сцену в Сербии, делается вывод, что многое изменилось в «Старой» школе, но многие вопросы остались в организации «Новой» школы сегодня, в 21 веке.

Ключевые слова: реформаторская педагогика, старая школа, педоцентризм, новая школа, конструктивизм.

 

Литература/References:

Бодрошки-Спариосу, Б. (2000). Схватање дечије природе у педоцентристичкој педагогији – становишта Русоа и Дјуија. Настава и васпитање, 49(3), 469–482.

Bognar, L. (1999). Pedagogija između pedocentrizma i sociocentrizma. U N. Babić i S. Irović (prir.): Interakcija odrasli dijete i autonomija djeteta (53–63). Osijek: Visoka učiteljska škola. Rijeka: Visoka učiteljska škola.

Гајић, О. (1996). Још једном о „Веку детета” крајем XX века. Педагошка ствар­ност, 42(7–8), 386–400.

Djui, Dž. (1966). Vaspitanje i demokratija – Uvod u filozofiju obrazovanja. Cetinje: Obod.

Dmitrijev, G. (2008). Konstruktivistički diskurs u teoriji sadržaja obrazovanja u SAD. Pedagogija, 43(3), 347–356.

Ђорђевић, Б. и Ђорђевић, J.  (2009). Недостаци и слабости традиционалне и савре­мене школе. У Будућа школа – зборник радова са научног скупа, I део (93–110). Београд: Центар за менаџмент у образовању.

Закон о основном образовању и васпитању. Службени гласник Рeпублике Србије – Просветни гласник, бр. 55, 2013.

Jukić, R. (2013). Konstruktivizam kao poveznica poučavanja sadržaja prirodoznanstve­nih i društvenih predmeta. Pedagogijska istraživanja, 10(2), 241–263.

Kant, I. (1974). Um i sloboda. Beograd: Posebno izdanje časopisa „Ideje”.

Коцић, Љ. (2004). Активна школа Адолфа Феријера. Зборник Института за педа­гошка истраживања, 36, 49–65.

Lalović, Z. (2009). Naša škola – metode učenja – nastave u školi. Podgorica: Zavod za školstvo.

Lalović, Z., Vučeljić, M., Žakelj, A., Perić, N., Đilas, D. i D. Popović (2011). Naša škola – nastava – učenje u savremenoj školi. Podgorica: Zavod za školstvo.

Љубојевић, Д. (2012). Конструктивистичка парадигма као нова теоријска основа за усвајање страних језика. Зборник радова са међународног научног скупа Филолошка истраживања данас (96–113). Београд: Филолошки факултет.

Matijević, M. (2001). Alternativne škole: didaktičke i pedagoške koncepcije. Zagreb: Tipex.

Matijević, M. i Radovanović, D. (2011). Nastava usmjerena na učenika: Prinosi razvoju metodika nastavnih predmeta u srednjim školama. Zagreb: Školske novine.

Milutinović, J. (2008). Ciljevi obrazovanja i učenja u svetlu dominantnih teorija vaspi­tanja 20. veka. Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.

Милутиновић, Ј. (2009). Прогресивизам у образовању: теорија и пракса. Зборник Института за педагошка истраживања, 41(2), 264–283.

Милутиновић, Ј. (2014). Алтернативне школе и имплементација конструктивизма у школску праксу. Настава и васпитање, 63(1), 19–32.

Milutinović, J. (2016). Socijalni i kritički konstruktivizam u obrazovanju. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Mоntеssоri, М. (1915). Мy sistem of education. New York: Тhe Hоusе оf Childhооd, INC.

Nil, S. A. (1979). Slobodna deca Samerhila. Beograd: Bigz.

Null, J. W. (2004). Is Constructivism Traditional? Historical and Practical Perspectives on a Popular Advocacy. The Educational Forum, 68(2), 180–188.

Педагошка енциклопедија (1989). Tом 2, Поткоњак, Н. и П. Шимлеша. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства (ецц).

Percival, W. P. (1954). Clearing the Issues in the Educational Contoroversy. Vital Spe­eches of the Day, 21(3), 854–858.

Pešikan, A. (2010). Savremeni pogled na prirodu školskog učenja i nastave: socio-kon­struktivističko gledište i njegove praktične implikacije. Psihološka istraživanja, 13(2), 157–184.

Поткоњак, М. Н. (2007). XX век: ни век „детета” ни век педагогије: има наде – XXI век. Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине.

Ruso, Ž. Ž. (1989). Emil ili o vaspitanju. Valjevo: KUIZ „Estetika”.

Spasenović, V. i Vujisić-Živković, N. (2017). Pokušaji ostvarivanja pedagoškog pluralizma u obrazovnoj politici i praksi u Srbiji. Acta Iadertina, 14(1), 1–14.

Spevak, Z. (2001). Alternativne škole – razvoj, pojmovni okvir i funkcije. Pedagoška stvarnost, 47(9–10), 659–665.

Stojnov, D. (2001). Konstruktivistički pogled na svet: Predstavljanje jedne paradigme. Psihologija, 34(1–2), 9–48.

Stojnov, D. (2005). Konstruktivizam kao paradigma. Psihologija, 38(4), 491–495.

Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године. Службени гласник Републике Србије – Просветни гласник, бр. 107, 2012.

Suzić, N. (2005). Pedagogija za XXI vijek. Banja Luka: TT-Centar.

Ferijer, A. (1935). Aktivna škola. Beograd: Geca Kon.

Cenić, S. i Petrović, J. (2012). Vaspitаnje kroz istorijske epohe – Knjiga II. Vranje: Učiteljski fakultet.