Преузмите комплетан рад /Download

Аутор/Author: Мариола З. Ђорђевић

DOI: 10.46793/Zbradova21.027DJ

УДК: 37.064.2

 

Aпстракт: У овом раду бавимо се утицајем наставника на просоцијално понашање ученика. Наиме, просоцијално понашање, односно позитивно социјално понашање, чини суштинску карактеристику људских односа, узајамних веза са другим особама. Понашање усмерено ка добробити другог, тј. просоцијално понашање представља једну од основних вредности на којима се заснивају међуљудски односи и значајно је за остваривање компетентности појединца у различитим сферама живота. Како је школа основна и једна од најзначајнијих институција васпитања у савременим друштвима, и како покрива најдуже раздобље организованог васпитања и образовања личности у току живота, у њој се не би смело занeмарити подручје просоцијалног понашања. Подстицање просоцијалног развоја ученика требало би да буде једна од важних подручја васпитног деловања школе и наставника, те наше истраживање има за циљ да утврди улогу наставника у подстицању просоцијалног понашања ученика. Истраживањем је обухваћено 133 наставника. Добијени резултати истраживања показују поступке и активности које  наставници користе у свом раду како би развијали и подстицали просоцијално понашање својих ученика.

Кључне речи:  просоцијално понашање, школа, наставник, социјална компетентност.

 

РОЛЬ ПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ В СОДЕЙСТВИИ ПРОСОЦИАЛЬНОМУ ПОВЕДЕНИЮ УЧЕНИКОВ

Аннотация: В этой статье мы рассмотрим влияние преподавателей на социальное поведение учеников. А именно, просоциальное поведение, то есть позитивное социальное поведение, формирует существенную характеристику человеческих отношений, взаимоотношений с другими людьми. Поведение, направленное на благополучие другого, т.е. просоциальное поведение является одной из основных ценностей, на которых основаны межличностные отношения, и важно для достижения компетентности человека в различных сферах жизни. Поскольку школа является основным и одним из важнейших учебных заведений в современных обществах и охватывает самый продолжительный период организованного и личного образования в течение всей жизни, она не должна пренебрегать областью просоциального поведения. Поощрение просоциального развития учащихся должно быть одной из важных областей школьного и педагогического воспитания, и наше исследование направлено на выявление роли преподавателей в воспитании просоциального поведения учащихся. В опросе приняли участие 133 преподавателя. Результаты исследования показывают процедуры и действия, которые преподаватели используют в своей работе для развития и поощрения просоциального поведения своих учеников.

Ключевые слова: просоциальное поведение, школа, преподаватель, социальная компетентность.

 

Литература/References:

Benabou, R. & Tirole, J. (2005). Incentives and Prosocial Behavior. IZA DP No. 1695.

Доневска, М. (1997). Подстицање алтруизма код младих преко волонтерске актив­ности. Васпитање и алтруизам, Институт за педагошка истраживања, 163–170.

Ђорђевић, Ј. (2002). Својства наставника и процењивање њиховог рада. Вршац: Виша школа за образовање васпитача.

Ђурановић, М. (2007). Социјална компетенција ученика у сувременој основној школи. Први конгрес педагога Хрватске, Хрватско педагогијско друштво,  174–180.

Eisenberg, N., Fabes, R. & Spinrad, T. (2007). Prosocial Development. In Handbook of Child Psyhology. Arizona: Arizona State Univerzity, 646–718.

Жилинек, М. (1997). Теоријска разматрања и примена прогама просоцијалног вас­питања. Васпитање и алтруизам. Институт за педагошка истраживања, 131–140.

Зукорлић, М. (2011). Педагошка комуникација у функцији развоја социјалне ком­петенције ученика. Докторска дисертација. Нови Сад: Филозофски факултет.

Јевтић, Б. (2011). Васпитање за моралну компетентност. Педагошка ствар­ност, 7–8, 690–699.

Jevtić, B. i Knežević-Florić, O. (2011). Izazovi socijalnopedagoške delatnoti. Niš: Filo­zofski fakultet.

Jevtić, B. (2012). Jačanje socijalnih kompetencija unutar interkulturnih vršnjačkih grupa. Pedagogijska istraživanja, 9(1–2), 103–115.

Јевтић, Б. и Ђорђевић, М. (2018). Могућност превенције вршњачког насиља под­стицањем просоцијалне вредносне оријентације. Зборник радова, 20, Педагошки факултет у Ужицу, 57–70.

Јоксимовић, С. (1993). Димензије и показатељи просоцијалног понашања. Зборник Института за педагошка истраживања, 25, 9–24.

Јоксимовић, С. (1994). Облици просоцијалног понашања младих. Зборник Инсти­тута за педагошка истраживања, 26, 34–50.

Јоксимовић, С. и Гашић-Павишић, С. (2007). Подстицање просоцијалне оријента­ције младих у породици и школи. Београд: Институт за педагошка истражи­вања.

Јоксимовић, С. и Максић, С. (2006). Вредносне оријентације адолесцената: усме­реност према сопственој добробити и добробити других. Зборник Института за педагошка истраживања, 2, 415–429.

Јоксимовић, С. и Јањетовић, Д. (2008). Појам о себи и вредносне оријентације адо­лесцената. Зборник Института за педагошка истраживања, 2, 288–305.

Knafo, A. & Plomin, R. (2006). Prosocial Behavior From Early to Middle Childhood: Genetic and Environmental Influences on Stability and Change. Developmental Psihology, 42(5), 771–786.

Којић, М. и Марков, З. (2011). Просоцијални дискурс и моралност као императив  у превенцији насиља у друштву. Педагогија, 2, 234–244.

Крњајић, С. (2002). Социјални односи и образовање. Вршац: Виша школа за обра­зовање васпитача.

Крњајић, С. (2004). Социјално понашање ученика. Београд: Институт за педагошка истраживања.

Младеновић, У. и Косановић, Б. (2001). Алтруизам код студената новосадског универзитета мерен скалом НСА-2000. Норма, часопис за теорију и праксу васпитања и образовања, 1/2, 175–192.

Радоњић, С. и Рот, Н. (2005). Психологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Спасеновић, В. (2004). Просоцијално понашање и школско постигнуће ученика. Зборник Института за педагошка истраживања, 36, 131–150.

Suzić, N. (1999). Kooperativne metode učenja. U Interaktivno učenje. Banja Luka: Ministarstvo prosvete i UNICEF.

Стаматовић, Ј. и Милошевић, А. (2017). Место и реализација васпитних програма у савременој школи. Зборник радова, 19, Педагошки факултет у Ужицу, 9–20.

Staub, I. (1997). Podizanje altruistične dece. Vaspitanje i altruizam. Institut za pedago­ška istraživanja, 71–78.

Twenge, J. et al. (2007). Social Exclusion Decreases Prosocial Behavior. Journal of Personality and Social Psychology, 92(1), 56–66.

Hastings, P., Utendale, W. & Sullivan, C. (2007). The Socialization of Prosocial Deve­lopment. In Handbook of Socialization: Theory and Research, 638–664.

Хавелка, Н. (2000). Ученик и наставник у образовном процесу. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Carlo, G. & Randall, B. (2002). The Development of Measure of Prosocial Behaviors for Late Adolescents. Journal of Youth and Adolescence. No. 31, University of Nebra­ska- Lincoln, Departman of Psychology, 31–44.

Шевкушић, С. (2003). Креирање услова за кооперативно учење, основни елементи. Зборник Института за педагошка истраживања, 35, 94–110.