Преузмите комплетан рад/Download

Аутори/Author: Јелена Д. Стаматовић, Ирена Д. Стојановић

DOI: 10.46793/Zbradova21.045S

УДК: 316.624.3:364.636 

 

Апстракт: Школа има велику улогу али и одговорност када је у питању вршњачко насиље, кроз систематско деловање путем превенције и интервенције. У раду су приказани резултати истраживања којим се испи­тивало мишљење ученика млађих разреда основне школе о превентивним активностима који се спроводе са ученицима, као и анализе основношкол­ских програма превенције од насиља. Узорак истраживања је чинило 12 основних школа градске и сеоске средине у Златиборском округу и 342 уче­ника трећег и четвртог разреда. Добијени резултати показују да ученици умеју да препознају улогу насилника и жртве насиља и да сматрају да насилници могу променити позитивно своје понашање. Ученици су наво­дили да би се у ситуацији насиља осећали тужно, беспомоћно и понижено. У таквим ситуацијама најпре би се обратили учитељу. У одељењима испитаних ученика усвојена су правила понашања. Ученици такође наводе да се понекад на часовима одељењског старешине разговара о питањима насиља и конфликата и да се не тако често реализују активности на нивоу школе, као што су радионице или предавања о насиљу. Школе имају про­граме превенције од насиља, али се уочава недовољна систематичност, диференцираност и изостаје планирање праћења и вредновања ефеката про­грама што је показатељ квалитета њихове реализације.

Кључне речи: вршњачко насиље, превенција насиља, програми пре­вен­ције од насиља.

 

THE ROLE OF SCHOOL IN PEER VIOLENCE PREVENTION

Abstract: School plays a large role, but also has a big responsibility, when it comes to peer violence, through systematic action through prevention and intervention. The paper presents the results of a survey that examined the opinion of young students in primary school about preventive activities conducted with students, as well as the analyzes of elementary school prevention programs against violence. The sample consisted of 12 primary and secondary schools in the Zlatibor district and 342 third- and fourth-grade students. The results show that students are able to recognize the role of bullies and victims of violence and that they believe that bullies can change their behaviour in a positive way. The students stated that they would feel sad, helpless and humiliated in a situation of violence. In such situations, students would first turn to the teacher. Rules of conduct were adopted in the classes of the students surveyed. The students also report that sometimes issues of violence and conflict are discussed in departmental classes and that school-level activities such as workshops or lectures on violence are not implemented very often. Schools have programs for prevention of violence, but there is a lack of systematic, differentiated work and lack of planning for monitoring and evaluating the effects of the programs, which is an indicator of the quality of their implementation.

Keywords: peer violence, violence prevention, violence prevention programs.

Литература/References

Ajduković, M., Ogresta, J. i Sušac, N. (2012). Prikaz konferencije – Raširenost nasilja nad djecom u obitelji i među vršnjacima. Ljetopis socijalnog rada, 19(1), 181–186.

Astor, R. A. (1995). School Violence: A Blueprint for Elementary School Interventions. Children & Schools, 17(2), 101–115.

Belančić, T., Nikčević-Milković, A. i Šuto, A. (2013). Nasilje među vršnjacima – postoji li razlika u gradskim, prigradskim i seoskim sredinama. Školski vijesnik: časopis za pedagošku teoriju i praksu, 62(2–3), 1–20.

Bezinović, P. (2009). Vrednovanje školskih preventivnih programa osnovnih škola Grada Rijeke. Samoanaliza i planiranje školskih preventivnih programa. Rijeka: Grad Rijeka.

Bilić,V., Buljan-Flander, G. i Hrpka, H. (2012). Nasilje nad djecom i među djecom. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Бојовић, Ж., Томоњић, Г. и Јездић, Р. (2018). Присутност насиља у школама у руралној средини. Педагогија, 73(1), 147–162.

Бранковић, Д. (2010). Формално и неформално насиље у школама. Вршњачко насиље: Приручник за школе (27–45). Бања Лука: Филозофски факултет.

Brlas, S. (2012). Planiranje, programiranje i evaluacija preventivnih aktivnosti. Virovi­tica: Zavod za javno zdravstvo.

Brunstein Klomek, A., Marrocco, F., Kleinman, M., Schonfeld, I. S. & Gould, M. S. (2007). Bullying, depression, and suicidality in adolescents. Journal of the Ameri­can Academy of Child and Adolescent, 46(1), 40–49.

Buljan-Flander, G. i Ćosić, I. (2004). Nasilje među djecom, Medix – specijalizirani medicinski dvomjesečnik, 10(52), 90–92.

Velki, T. (2014). Razvoj i validacija hrvatskog upitnika školske klime za učenike. Suvremena psihologija, 17(2), 151–166.

Velki T. i Kuterovac-Jagodić, G. (2014). Individualni i kontekstualni činitelji dječijega nasilničkoga ponašanja prema vršnjacima. Ljetopis socijalnoga rada, 21(1), 33–64.

Vlah, N. i Preger, S. (2014). Povezanost vršnjačkog nasilja sa percepiranom školskom klimom kod učenika osnovne škole. Kriminologija i socijalna integracija, 22(1), 1–25.

Динић, Б., Соколовска, В., Миловановић, И. и Ољача, М. (2014). Облици и чиниоци школског насилништва и виктимизације. Зборник Института за педагошка истраживањ, 46(2), 399–424.

Евтимов, Ј. (2016). Превенција вршњачког насиља у основној школи кроз акционо истраживање. Годишњак Педагошког факултета у Врању, 7, 207–218.

Закон о основама система васпитања и образовања. Сл. гласник Републике Србије 88/2017; 27/2018- др. закон; 10/2019.

Zloković, J. (2004). Nasilje među vršnjacima – problem obitelji, škole i društva. Pedagogijska istraživanja, 1(2), 207–220.

Zloković, J. i Vrcelj, S. (2010). Rizična ponašanja djece i mladih. Odgojne znanosti, 12(1), 197–213.

Илић, М. (2010). Форме, интензитет и посљедице вршњачког насиља. Вршњачко насиље: Приручник за школе (47–70). Бања Лука: Филозофски факултет.

Jevtić, B. (2012). Jačanje socijalnih kompetencija unutar interkulturalnih vršnjačkih grupa. Pedagogijska istraživanja, 9(1–2), 103–115.

Јевтић, Б. (2016). Остракизам у школи: истраживање феномена вршњачког искључивања у школи. У А. Пашалић (ур.). Зборник радова одсјека за педагогију (106–115). Сарајево: Филозофски факултет.

Јевтић, Б. (2017). Индикативни показатељи изложености вршњачком насиљу. Годишњак Педагошког факултета у Врању, 8(1), 153–166.

Јевтић, Б. и Ђорђевић, М. (2018). Могућности превенције вршњачког насиља подстицањем просоцијалне вредносне оријентације. Зборник радова Педагошког факултета у Ужицу, 21(20), 57–70.

Kovačič-Kuzmić, M. i Lepičnek-Vodopivec, J. (2019). The Role of Mediation in school. У С. Маринковић (ур.): Наука, настава и учење – проблеми и перспективе, рад штампан у целини (149–164). Ужице: Педагошки факултет.

Krkeljić, Lj. (2013). Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za djecu. Retrieved May 17, 2015 from the World Wide Web  http://files.unicef.org/montenegro/SBN_za_web_final.pdf.

Kumpulainen, K., Räsänen, E., Henttonnen, I., Alquest, F., Kresanov, Linn, S. I., Moilanen, I., Pih, J., Puura, K. & Tamminen, T. (1998). Bullying and psychiatric symptoms among elementary school-age children. Child Abuse & Neglect, 22(7), 705–707.

Lee, C. (2004). Preventing Bullying in Schools: A Guide for Teachers & Other Professi­onals. London: Paul Chapman Publishing.

Livazović, G. i Vranješ, A. (2012). Pedagoška prevencija nasilničkog ponašanja osnov­noškolaca. Život i škola, 58(1), 55–76.

Limber, P. S. (2004). Implementation of the Olweus Bullying Prevention Program in American Schools: Lessons Learned from the Field. In D. L. Espelage & S. M. Swearer (eds.): Bullying in American Schools – A Social-Ecological Perspective on Prevention & Intervention (351–364). New Jersey: Lawrence Erlbaum                Associ­ates, Inc. Publishers.

Mayer, J. & Leone, P. (1999). A Structural Analysis of School Violence and Disruption: Implications for Creating Safer Schools. Education and Treatment of Children, 22(3), 333–356.

Марковић, М. (2017). Превенција вршњачког насиља у школској средини: преглед мера и активности. Настава и васпитање, 56(1), 157–168.

Marušić, I. i Pavin-Ivanec, T. (2007). Praćenje vršnjačkog nasilja u osnovnim školama: spolne razlike u učestalosti i vrstama nasilnog pomašanja. Ljetopis socijalnog rada, 15(1), 5–19.

Murry-Close, D., Crick, N. R. & Galotti, K. M. (2006). Children’s moral reasoning regarding physical and relational aggression. Social Development, 15(3), 345–372

Nikčević-Milković, A., Šuto, A. i Belančić, T. (2013). Nasilje među vršnjacima – postoji li razlika u gradskim, prigradskim i seoskim sredinama?. Školski vjesnik: časopis za pedagošku teoriju i praksu, 62(2–3), 1–20.

Ољача, М., Динић, Б. и Соколовска, В. (2015). Ефекти ставова према насиљу на насилно понашање ученика средњих школа: модераторска улога пола и агресивности. Зборник Института за педагошка истраживања, 47(2), 285–304.

Paul, J. J. & Cillessen, A. H. N. (2003). Dynamics of peer victimization in early adole­scence: Results from a four–year longitudinal study. Journal of Applied School Psychology, 19(2), 25–43.

Pepler, D., Jiang, D., Craig, W. & Connolly, J. (2008). Developmental trajectories of bullying and associated factors. Child Development, 79(2), 325–338.

Попадић, Д. и Плут, Д. (2007). Насиље у основним школама у Србији: облици и учесталост. Психологија, 40, 309–328.

Попадић, Д. (2009). Насиље у школама. Београд: Институт за психологију.

Popović-Ćorić, B. (2012). Vezanost za školu kod učenika koji imaju različite uloge u vršwačkom nasilju. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 11(4), 547–564.

Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље. Службени гласник Републике Србије 46/2019.

Profaca, B., Puhovski, S. i Luca Mrđen, J. (2006). Neke karakteristike pasivnih i provo­kativnih žrtava nasilja među djecom u školi. Društvena istraživanja, 83(3), 575–590.

Puzić, S., Baranović, B. i Doolan, K. (2011). Školska klima i sukobi u školi. Sociologija i proctor, 49(3), 355–358. Doi: 10.5673/sip.49.3.4.

Rančić, J., Marković-Krstić, S. i Milošević-Radulović, L. (2016). Humanistička dimenzija obrazovanja mladih u kontekstu savremenih društvenih promena. Niš: Filozofski fakultet.

Ранчић, Ј. (2018). Вршњачко насиље на друштвеним мрежама у Рeпублици Србији. Комуникација и медији, 43(13), 95–124.

Rigby, K. & Slee, P. T. (1993). Dimensions of interpersonal relating among Australian school children and their implications for psychological wellbeing. Journal of Social Psychology, 133(1), 33–42.

Rigby, K. (2006). Zlostavljanje u školama i šta možemo učiniti?. Zagreb: Mosta.

Sakoman, S. (2009). Školski programi prevencije ovisnosti. Zagreb: Agencija za odgoj i obrazovanje.

Salmivalli, C., Kaukiainen, A. & Voeten, M. (2005). Anti-Bullying Intervention: Implementation & Outcome. British Journal of Educational Psychology,75(3), 465–487.

Smith, K. P. (2011). Why Interventions to Reduce Bullying & Violence in Schools May (or May Not) Succeed: Comments on this Special Section. International Journal of Behavioral Development, 35(5), 419–423.

Smith, P., Mahdavi, J., Carvalho, M., Fisher, S., Russell, S. & Tippett, N. (2008). Cyberbulling: itc Nature and Imact in Secondary School Pupils. Journal of Child Psychology and Psyhiatry, 49(4), 376–385.

Fields, A. S. & McNamara, R. J. (2003). The Prevention of Child and Adolescent Vio­lence: A Review. Aggression & Violent Behavior, 8(1), 61–91. doi.org/10.1016/S1359-1789(10)00054-4.

Cowie, H. & Jennifer, D. (2008). New Perspectives on Bullying. London: Open University Press.

Černi Obrdalj, E., Rumboldt, M. i Beganlić, A.. (2010). Vrste nasilja među djecom i osjećaj sigurnosti u školama Bosne i Hercegovine. Društvena istraživanja, 3(107),  561–575.

Шкутор, М. и Бабић, И. (2016). Оспособљеност наставника и стручних сарадника за превенцију и интервенцију код појаве вршњачког насиља. U A. Pašalić (ur.): Zbornik radova odsjeka za pedagogiju (240–248). Sara­jevo: Filozofski fakultet.