Аутори/Author: Марија С. Смуђа, Слађана Р. Луковић, Данијела С. Петровић

DOI: 10.46793/Zbradova21.089S

УДК: 316.647.8(=214.58)(497.11)

Апстракт: Социјална дистанца је предмет многих истраживања, а посебно је актуелно питање истраживања социјалне дистанце према Ромима. Истраживање које смо спровели имало је неколико циљева. Основни циљ се односио на утврђивање постојања и интензитета соци­јалне дистанце према Ромима код ученика основношколског узраста. Спе­цифични циљ истражи­вања се односио на утврђивање постојања разлика у изражености социјалне дистанце код ученика који имају и који немају чест контакт са Ромима. У истраживању су учествовала 152 ученика четвр­тог и осмог разреда основне школе. За испитивање социјалне дистанце коришћена је Богардусова скала, прилагођена за децу. Спроведене су и две фокус групе са циљем добијања квалитативних података. Резултати пока­зују да је социјална дистанца према Ромима изражена, те да је најнепо­жељ­нији однос са Ромима седење у клупи, док се најлакше прихвата да Ром иде у и­сту школу. Утврђено је да ученици који имају више контаката са Ромима имају и мање изражену социјалну ди- с­танцу према њима. Квали­тативна ана­лиза података указује на већу заступље­ност негативних стере­отипа о Ромима. Да би се добила права слика структуре социјалне дис­танце према Ромима, неопходно је комбиновати квантитативне и квалита­тивне мере.

Кључне речи: социјална дистанца, Роми, ученици, фокус групе, Богар­дусова скала.

SOCIAL DISTANCE AND THE STRUCTURE OF STEREOTYPES OF PRIMARY SCHOOL STUDENTS TOWARDS ROMA: QUANTITATIVE AND QUALITATIVE ANALYSIS

Abstract: Social distance has been the subject of numerous research papers; the issue of researching social distance toward Roma is especially important. There are several aims of our study. The basic goal of the research is to determine the existence and intensity of social distance towards Roma held by primary school students. The specific goal of the research is to determine the differences in the presence of social distance held by students who often interact with Roma children, as well as those who rarely interact with them. The research sample consisted of 152 participants (71 fourth-grade students and 81 eighth-grade students; 85 boys and 67 girls). The Bogardus’s Scale, modified for children, was used for researching the social distance. Furthermore, the research implied two focus groups for the qualitative data to be obtained. The results showed the existance of social distance toward Roma students. Furthermore, according to this data, the least desirable relationship was sitting in the same school bench with Roma children, whereas the most acceptable relationship was going to the same school with Roma. Moreover, it was established that students having more relationships with Roma had lower social distance toward them as well. Qualitative data analysis shows higher level of negative stereotypes and attitudes toward Roma. It is essential to combine quantitative and qualitative measures for the purpose of getting the unbiased description of social distance toward Roma.

Keywords: social distance, Roma, students, focus groups, Bogardus scale.

Литература/References

Биро, М., Логар-Ђурић, С. и Богосављевић, С. (2000). Политички утицај провла­диних и независних медија у Србији. Нова српска политичка мисао, 7(1–2),  227–242.

Biro, M., Mihić, V., Milin, P. i Logar-Đurić, S. (2002). Did socio-political changes in Serbia changed the level of autoritarianism and ethnocentrisim of citizens?. Psi­hologija, 35(1–2), 37–47.

Bogardus, E. S. (1925). Measuring Social Distance. Journal of Applied Sociology, 299–308.

Verkuyten, M. & Kinket, B. (2000). Social Distances in Multy Ethnic Society: The Ethnic Hierarchy among Dutch Preadolescents. Social Psychology Quarterly, 63(1), 75–85.

Đorđević, D. B. (2002). Social, ethnic and religious distance towards Roma of Ser­bia: Empirical report for 1999–2002. U Lj. Mitrović, D. Đorđević i D. Todorović (ur.): Globalizacija, akulturacija i identitet na Balkanu (257–266). Niš: Filozofski fakultet.

Đorđević, D. B. (2004). The Roma from the southeastern Serbia and  “the others”. U Lj. Mitrović, D. Đorđević i D. Todorović (ed.): Kvalitet međuetničkih  odnosa,  svest  o  regionalnom  identitetu  i  mogućnosti  saradnje i integracije na Balkanu: preliminarni rezultati empirijskog istraživanja u jugoistočnoj Srbiji (127–138). Niš: Filozofski fakultet.

Ђуровић, Б. (2002). Социјална и етничка дистанца према Ромима у Србији. Facta Universitatis – series: Philosophy, Sociology and Psychology, 2(9), 667–681.

Žeželj, I., Jakšić, I. & Jošić, S. (2015). How contact shapes implicit and explicit pre­ferences: Attitudes toward Roma children in inclusive and non-inclusive envi­ron­ment. Journal of Applied Social Psychology, 45(5), 263–273.

Жолт, Л. и Коковић, Д. (2005). Етничка дистанца у Војводини. Социолошки пре­глед, 39(3), 251–264.

Jaffe, J.  (1967). Attitudes and interpersonal contact: Relationships between contact with the mentally retarded and dimensions of attitude. Journal of Counse­ling Psychology, 14(5), 482–484.

Јакшић, Б. (2002). Роми између дискриминације и интеграције – Друштвене про­мене и положај Рома. Филозофија и друштво XIX–XX, 333–355.

Кајон, Ј., Михић, В. и Францешко М. (2007). Социометријски статус ромске и не- Ромске деце у основној школи. Педагошка стварност, 53(1–2), 99–110.

Kende, A., Handarics, M. & Lášticová, B. (2017). Anti-Roma attitudes as expressions of dominant social norms in Eastern Europe. International Journal of Intercul­tural Relations, 60, 12–27.

Кузмановић, Б. (1994). Социјална дистанца према појединим нацијама. У М. Лазић (ур.): Разарање друштва: Југословенско друштво у кризи 90-тих. Бео­град: Филип Вишњић.

Löw Станић, А. (2014). Предрасуда и приказивање Рома у медијима: може ли једна телевизијска емисија повећати међугрупну толеранцију? Друштвена истра­живања, 23(2), 303–325.

Macrae, C. N., Stangor, C. & Hewstone, M. (1996). Stereotypes & Stereotyping. New York: The Guilford Press.

Маричић, Ј. (2009). Теорија и истраживања предрасуда у дечијој доби. Психологиј­ске теме, 18(1), 137–157.

Мићевић, Ј. (2005). Разлике у ставовима према маргиналним групама између роди­теља и њихове деце. Психологија, 38(2), 167–179.

Михић, В. и Михић, И. (2003). Познајем, прихватам, поштујем – истражи­вање етничке дистанце код деце и њихових родитеља. Психологија, 36(2),167–182.

Миладиновић, С. (2008). Етничка и социјална дистанца према Ромима. Социоло­шки преглед, 42(3), 417–137.

Пантић, Д. Ј. (1996). Промене у етничким стереотипима Срба. Социологија, 38(4),  561–583.

Пијаже, Ж. и Инхелдер, Б. (1978). Интелектуални развој детета. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Поповић, М., Опалић, П., Кузмановић, Б., Ђукановић, Б. и Марковић, М. (1988). Ми и они другачији. Београд: Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета.

Пухало, С. (2003). Етничка дистанца грађана Републике Српске и Федерације БиХ према народима бивше СФРЈ. Психологија, 36(2), 141–156.

Radoš, S., Zdraveva, M. & Žeželj, I. (2019). Status Dynamics in the Classroom: Roma Childrenʼs Implicit and Explicit Preference for Majority Children Across Age Gro­ups. Journal of Cross-Cultural Psychology, 50(4), 577–593.

Raduški, N. (2004). Romska nacionalna manjina u Srbiji – demografske tenden­cije i problemi. Migracijske i etničke teme, 20(4), 433–445.

Рот, Н. (2006). Психологија група. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Секељ, Л. (2000). Етничка дистанца, ксенофобија и етнонационалистичка манипу­лација. Социологија, 1, 1–24.

Todorović, D. (2004). Romas about other: Social distance od the Romas from southe­ast Serbia from Serbs, Bulgarians and Albanians. У Љ. Митровић и сар. (ур.): Квали­тет међуетничких односа, свест о регионалном идентитету и могућно­сти сарадње и интеграције на Балкану: Прелиминарни резултати емпи­ријских истраживања у југоисточној Србији (113–126). Ниш: Филозофски факултет.

Todorović, D. M., Milošević, L. i Đorđević, D. B. (2002). Social distance of Romas of southwestern Serbia towards members of other nations and national minorities. У Љ. Митровић, Д. Ђорђевић и Д. Тодоровић (ур.): Глобализација, акултура­ција и идентитет на Балкану (267–273). Ниш: Филозофски факултет.

Требјешанин, Ж. (2004). Речник психологије. Београд: Стубови културе.

Triandis, H. C. & Triandis, L. M. (1962). A Cross Cultural Study of social dis­tance. Psychological Monographs: General and Applied, 76(21), 1–21.

Turjačanin, V. (1999). Etnička distanca kod mladih u Republici Srpskoj. Naučni skup „Empirijska istraživanja u psihologiji” (11–12. februar 1999). Beo­grad: Filozofski fakultet.

Fichten, C. S., Schipper, F. & Cutler, N. (2005). Does volunteering with children affect attitudes toward adults with disabilities? A prospective study of unequal contact. Rehabilitation Psychology, 50(2), 164–173.

Францешко, М., Михић, В. и Кајон, Ј. (2005). Социјална дистанца и стерео­типи према Ромима код деце новосадских основних школа. Психологија, 39(2), 167–182.

Хавелка, Н., Попадић, Д. и Кузмановић, Б. (2004). Методе и технике социјал­ноп­сихолошких истраживања. Београд: Центар за примењену психологију Дру­штва психолога Србије.

Хрватић, Н. (2004). Роми у Хрватској: Од миграција до интеркултуралих односа. Миграцијске и етниче теме, 20(4), 367–385.

Šlezak,  H.  i  Šakaja,  L.  (2012).  Prostorni  aspekti  socijalne  distance  prema  Romima. Croatian Geographical Bulletin, 74(1), 91–109.