Преузмите комплетан рад/Download

Аутор/Authors: Александра М. Милошевић

DOI: 10.5937/ZRPFU2022043M

УДК: 37.064.1/.2(497.11)

 

СОЦИЈАЛНА ДИСТАНЦА ОДЕЉЕНСКИХ СТАРЕШИНА ОД УЧЕНИКА И РОДИТЕЉА

Апстракт: Квалитет међуљудских односа између учесника васпитно-образовног процеса (одељенских старешина, ученика, родитеља) утиче на стварање повољне социо-емоционалне климе у одељењу и ван њега, а уједно је и значајан фактор интеграције или дезинтеграције колектива, добрих или лоших међуљудских односа, задовољства или незадовољства, успеха или неуспеха који постижу ученици. Генерално, увек позитивно утиче на развој понашања код ученика, а зависи од услова под којим је једно одељење формирано, начина руковођења одељењем, од положаја који ученици имају у одељењу, њихових међусобних односа, спремности ученика за одговарајућу сарадњу. Овим радом смо истраживали социјалну дистанцу коју одељенски старешина поставља у односу на ученике и њихове родитеље као важан предуслов квалитетне, отворене, продуктивне сарадње међу актерима васпитно-образовног процеса. Узорак су чинили наставници у улози одељенског старешине, ученици и њихови родитељи из 36 основних и средњих школа Златиборског округа. Резултати истраживања указују да одељенске старешине у основној и средњој школи генерално остварују близак однос са ученицима и родитељима, мада непосреднију сарадњу остварују одељенске старешине у основној школи него у средњој школи. Овим се потврђује интензивнија васпитна функција основне школе, за разлику од доминантније образовне функције средње школе, а самим тим и динамичнији, комплекснији, отворенији и непосреднији рад одељенских старешина у основној школи са ученицима и родитељима.

Кључне речи: одељенски старешина, социјална дистанца, ученик, родитељ, блискост, удаљеност.

 

SOCIAL DISTANCE OF CLASS LEADERS FROM PRIMARY AND SECONDARY SCHOOL STUDENTS AND THEIR PARENTS

Abstract: The quality of interpersonal relationships between participants in the educational process (class teachers, students, parents) affects the creation of a favourable socio-emotional climate in and out of the classroom, and is also a significant factor of integration or disintegration of the collective, good or bad interpersonal relationships, satisfaction or dissatisfaction, success or failure achieved by students. In general, it always has a positive effect on the development of students` behaviour, and it depends on the conditions under which a class was formed, the way the class is managed, the position that students have in the class, their mutual relations and students’ readiness for appropriate cooperation. With this paper, we explored the social distance that the class teacher sets in relation to students and their parents as an important prerequisite for a qualitative, open and productive cooperation among the actors of the educational process. The sample consisted of teachers in the role of class teachers, students and their parents from 36 primary and secondary schools in the Zlatibor district. The results of this research indicate that class teachers in primary and secondary schools generally have a close relationship with students and parents, although a more direct cooperation is achieved by class teachers in primary schools than in secondary ones. This confirms a more intensive educational function of primary school, as opposed to a more dominant educational function of secondary school and thus a more dynamic, complex, open and direct work of class teachers in primary school with students and parents.

Keywords: class teacher, social distance, student, parent, closeness, distance.

Литература/References:

Аврамовић, З. (2010). Проблем стварања социјалне климе у одељењу. Педагогија, 1(10), 104–117.

Аврамовић, З. и Вујачић, М. (2010). Наставник између теорије и наставне праксе. Београд: Институт за педагошка истраживања.

Baard, P. P., Deci, E. L. & Ryan, R. M. (2004). Intrinsic needs atisfaction: A motivation albasis of performance and well-beingin two work settings. Journal of Applied Social Psychology, 34(10), 2045–2068.

Bogardus, E. S. (1925). Measuring Social Distance. Journal of Applied Sociology, 299–308.

Bogner, L. i Matijević, М. (2005). Didaktika. Zagreb: Školska knjiga.

Бранковић, Д. (2013). Савремени васпитни изазови и школа. У Н. Поткоњак (ур.): Годишњак. Београд: Српска академија образовања, 29–50.

Бранковић, Н. (2014). Менаџмент у разреду. Сомбор: Педагошки факултет.

Deci, E. L. & Ryan, R. M. (2000). The “what” and ‘“why” of goal pursuits: Humanneeds and the self-determination of behavior. Psychological Inquiry, Vol. 11, 227–268.

Gagné, M. (2003). Therole of autonomy support and autonomy orientation inpro social behaviour engagement. Motivation and Emotion, 27(3), 199–223.

Ђерманов, Ј., Косановић, М. и Исак, Д. (2016). Разредна клима као ново подручје педагошког саветовања наставника. Педагошка стварност, 62(3), 419–436.

Ilić, I. (2012). Što je zaista važno u odnosu nastavnika i učenika. U Upravljanje razredom (2–20). Zagreb: Agencija za strukovno obrazovanje i obrazovanje odraslih u saradnji sa British Councilom.

Jelavić, F. (2008). Didaktika. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Јоксимовић, С. и Гашић-Павишић, С. (2007). Подстицање просоцијалне оријентације младих у породици и школи. Београд: Институт за педагошка истраживања.

Johnston, M. M. & Finney, S. J. (2010). Measuring basic needs satisfaction: Evaluating previous research and conducting new psychometric evaluations of the Basic Needs Satisfactionin General Scale. Contemporary Educational Psichology, Vol. 35, 280–296.

Коджаспирова, Г. М. (2010). Педагогика: учеб. для студентов вузов, обучающихся по пед. специальностям. Москва: КноРус.

Крившенко, Л. П., Вайндорф-Сысоева, М. Е. и Юзефавичус, Т. А. (2005). Педагогика. (Л. П. Крившенко, ур.). Москва: Проспект.

Лалић, Н. (2005). Наставник као креатор климе у одељењу. У С. Јоксимовић (ур.). Васпитање младих за демократију (183–203). Београд: Институт за педагошка истраживања.

Lalić-Vučetić, N., Đerić, I. i Đević, R. (2009). Učenička autonomija i interpersonalni stil nastavnika u teoriji samodeterminacije. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 2, 349–366.

Лакета, Н. (1995). Ученик у основној школи. Београд: Учитељски факултет.

Лакета, Н. (1998). Учитељ–наставник–ученик. Ужице: Учитељски факултет.

Лакета, Н. (2010). Васпитање и школа. Ужице: Учитељски факултет.

Мијановић, Н. (2013). Васпитна функција наставника између теорије и праксе. У Н. Поткоњак (ур.): Годишњак. Београд: Српска академија образовања, 233–260.

Миленовић, Ж. и Јефтовић, М. (2012). Педагошке компетенције родитеља. Зборник радова Учитељског факултета у Ужицу, 14, 43–54.

Милошевић, А. (2015). Социјална дистанца ученика од наставника у старијим разредима основне школе. Учитељ, 1, 119–132.

Милошевић, А. (2016). Стилови рада савременог наставника. Ужице: Регионални центар за стручно усавршавање наставника.

Николић, Р. (2012). Васпитни поступци у породици према мишљењу родитеља. Зборник радова Учитељског факултета у Ужицу, 14, 21–31.

Радосављевић, Б. и др. (2016). Корак напред у сарадњи школе и родитеља. Водич за одељењске старешине. Београд: Педагошко друштво Србије.

Селиванов, B. C. (2000). Основы общей педагогики: Теория и методика воспитания. Москва: Изд. центр «Академия».

Сластенин, В. А. (2003). Общая педагогика. Москва: Владос.

Смуђа, М., Луковић, С. и Петровић, Д. (2019). Социјална дистанца и структура стереотипа ученика основне школе према ромима: квантитативна и квалитативна анализа радова. Зборник радова Педагошког факултета у Ужицу, 21, 89–108.

Сузић, Н. (2005). Педагогија за XXI вијек. Бања Лука: ТТ–Центар.

Ryan, R. M. & Deci, E. L. (2000). Self-determination theory and the facilitation of intrinsic motivation, social development, andwell-being. American Psychologist, Vol. 55, 68–78.

Taylor, I., Ntoumanis, N. & Standage, M. (2008). A self-determination theory approach to understanding antecedents of teachers’ motivational strategies in physical  education. Journal of Sport and Exercise Psychology, 30(1), 75–94.

Трнавац, Н. и Ђорђевић, Ј. (2013). Педагогија: уџбеник за наставнике. Београд: Научна КМД.

Havelka, N. (2000). Učenik i nastavnik u obrazovnom procesu. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Хавелка, Н., Попадић, Д. и Кузмановић, Б. (2004). Методе и технике социјалнопсихолошких истраживања. Београд: Центар за примењену психологију Друштва психолога Србије.

Хрњица, С. (1985). Пол као варијабла у експерименталним истраживањима у области васпитања и образовања. Зборник Института за педагошка истраживања, 18, 111–118.