Преузмите комплетан рад/Download

Аутор: Живорад М. Марковић

DOI 10.5937/ZRPFU2224167M 

УДК 37.091.3::796(497.11)“2021/2022″  

 

УТИЦАЈ ДОДАТНОГ ТЕЛЕСНОГ КРЕТАЊА –ВЕЖБАЊА НА ТРАНСФОРМАЦИЈУ МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИЦА МЛАЂЕГ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА

Апстракт: Многобројна истраживања указују на проблеме редовне наставе физичког васпитања. Најчешће се истиче недовољан утицај на раз­вој моторичких способности. Циљ истраживања је био да се истраже евен­туалне статистички значајне рaзлике у трансформацији моторичких способ­ности ученица млађег школског узраста у односу на редовна и додатна телесна кре­тања – вежбања. Истраживање је спроведено у другом полуго­дишту школске 2021/2022. у Oсновној школи „Јован Јовановић Змај” у Сви­лајнцу у форми педагошког експеримента лонгитудиналног карактера са парaлелним гру­пама, на узорку од 39 испитаница подељених у два посебна субузорка – према критеријуму додатног телесног кретања – вежбања и то: експериментална група са деветнаест испитаница које су поред редовних часова наставе физичког и здравственог васпитања имале и два додатна недељна вежбања у трајању од 90 минута у форми одбојкашког тренинга и контролна група са двадесет испитаница које осим редовних часова физич­ког и здравственог вас­питања нису имале додатна телесна кретања – вежбања. За процену моторич­ких способности примењено је шест стандар­дизованих кретних задатака. Поред поступака дескриптивне статистике, за обраду података примењен је t-тест за зависне и t-тест за независне узорке. На основу добијених резултата и разлика, може се констатовати да су ефекти експерименталног третмана у истраживаним варијаблама моторике условили побољшања моторичких спо­собности у обе групе од иницијалне до финалне процене. Сва побољшања су већа у експерименталној групи испитаница, тако да су статистички значајне разлике између експеримен­талне и контролне групе на финалној процени констатоване у пет од шест истраживаних варијабли и оне су у корист експе­рименталне групе. Доби­јени резултати указују на потпуну оправданост при­мене додатног телесног кретања – вежбања ван редовних часова наставе физичког и здравственог васпитања.

Кључне речи: одбојка, физичко вежбање, моторичке способности,  млађи школски узраст.

THE INFLUENCE OF THE ADDITIONAL BODY MOVEMENT  ON THE TRANSFORMATION OF MOTOR ABILITIES  OF YOUNGER SCHOOL-AGE FEMALE STUDENTS

Summary: Numerous research papers emphasise the problems of regular Physical Education lessons. The most common problem is insufficient influence on the development of motor abilities. The goal of the present research was to study possible statistically significant differences in the transformation of motor abilities of younger school-age female students in relation to regular and additional body movements and exercises. The research was conducted during the second term of 2021/2022 school year in the primary school “Jovan Jovanović Zmaj” in Svilajnac in the form of a pedagogical experiment of longitudinal character with parallel groups. The sample of 39 female students was divided into two special sub-samples – according to the criterion of the additional body movement-exercise: the experimental group with 19 female students who had two additional exercises during one week which lasted for 90 minutes apart from regular Physical Education lessons. The additional exercises were in the form of volleyball training. There was also the control group with 20 female students who did not have any additional exercises apart from regular Physical Education lessons. 6 standardised movement tasks were applied in the evaluation of students’ motor abilities. Apart from the procedures of descriptive statistics, for the processing of data the t-test was applied both to the dependent and independent samples. On the basis of the obtained results and the observed differences, it can be stated that the effects of experimental treatment in the studied variables of motor abilities influenced the improvement of motor abilities in both groups from the initial to the final evaluation. All the improvements are greater in experimental group, so that statistically significant differences between the experimental and the control group in the final evaluation were observed in five out of six studied variables and they are in favor of the experimental group. The results indicate that the application of the additional body movement – exercises outsideregular Physical Education lessons is completely justified.

Keywords: volleyball, physical exercise, motor abilities, younger school age.

Литература

Bajrić, O., Šmigalović, M., Bašinac, I. i Bajrić, S. (2012). Globalne kvantitativne promjene bazičnih i situaciono-motoričkih sposobnosti pod uticajem programa odbojke. Sportske nauke i zdravlje, 2(1), 22–28.

Batričević, D. (2008). Diskriminativna analiza motoričkih i funkcionalnih sposobnosti sportski aktivnih i neaktivnih učenika. Sport science, 1, 50–53.

Богдановић, З. (2004). Утицај програмираног вежбања корективне гимнастике на постурални статус ученика основних школа. (Непубликована докторска дисертација). Ниш: Факултет физичке културе.

Вишњић, Д., Милетић, К. и Јовановић, А. (2004). Теорија и методика физичког васпитања. Београд: Ауторско издање.

Иванић, С. (1996). Методологија праћења физичког развоја и физичких способности деце и омладине. Београд: Градски секретаријат за спорт и омладину Града Београда.

Константиновић, С. (1968). Мере за унапређење наставе физичког васпитања у млађим разредима школа првогступња. (Непубликовани магистарски рад). Београд: Висока школа физичког васпитања.

Korjenić, A., Jeličić, M., Basinac, I. i Begović, D. (2012). Efekti programirane nastave odbojke na nivo motoričkih sposobnosti i usvojenost elemenata odbojkaške igre. Sportske nauke i zadravlje, 2(2), 93–99.

Кукољ, М., Аруновић, Д., Степић, Ж. и Здравковић, С. (1993). Поређење две батерије тестова (ЈЗФКМС и ЕУРОФИТ) за процену физичких способности ученика. Физичка култура, 4, 196–200.

Курелић, Н., Момировић, К., Стојановић, М., Штурм, Ј., Радојевић, Ђ. и Вискић Шталец, Н. (1975). Структура и развој морфолошких и моторичких димензија омладине. Београд: Институт за научна истраживања, Факултет физичког васпитања.

Lazić, I., Petronić Marković, I., Sindjić Antunović, S., Nikolić, D., Aleksić, T. i Bukumirić, D. (2021). Uticaj fizičke aktivnosti na prevenciju i pojavu deformiteta kičmenog stuba kod dece u razvoju. Vojnosanitetski Pregled, 78(7), 730–735.

Лукић, М. (2015). Упоредна анализа моторичких способности одбојкашица и нетренираних девојчица узраста 13 година. (Непубликовани мастер рад). Београд: Факултет спорта и физичког васпитања.

Maрковић, Ж. (2011). Апсолутно и активно време часа физичког васпитања. Узданица, 1, 81–91. Јагодина: Педагошки факултет.

Марковић, Ж.  (2016а). Структура часа физичког васпитања. Јагодина: Факултет педагошких наука, Универзитет у Крагујевцу.

Марковић, Ж. (2016b). Активна и пасивна гипкост ученица спортисткиња и неспортисткиња. Зборник радова Учитељског факултета, Ужице, 18, 239–250.

Матић, М., Здански, И., Покрајац, Б., Бокан, Б., Вишњић, Д., Вулетић, В. и Милетић, К. (1982). Аксиолошке и методолошке основе ревалоризације телесног кретања-вежбања. Београд: Факултет физичког васпитања.

Матић, М. (1992). Општа теорија физичке културе, књига I. Београд: Факултет физичке културе.

Mitić, D. (2011). Značaj fizičke aktivnosti u prevenciji i terapiji gojaznosti u detinjstvu i adolescenciji. Medicinski glasnik, 16(39), 107–112.

Nešić, G., Ilić, D., Majstorović, N., Grbić, V. i Osmankač, N. (2013). Uticaj treninga na opšte i specifične motoričke sposobnosti odbojkašica uzrasta 13–14 godina. Sport Logia, 9(2), 119–127.

Николић, Д. (2019). Утицај спорта и физичког васпитања на раст, развој и здравље деце школског узраста. Пословна економија, 1, 47–62.

Николић, С. (2002). Предлог норматива простора за наставу физичког васпитања са аспекта категоризације школа у Србији. Физичка култура, 56(1–4), 63–73.

Pavlović, S., Marinković, D. & Mitrović, N. (2020). Motor skills of primary school children – the differences compared to age. Proceedings of the Faculty of Pedagogy Užice, 22, 181–193.

Pelemiš, M., Mitrović, N., Pelemiš, V., Lalić, D., Ujsasi, D. i Bjelica, B. (2013). Efekti programiranog kineziološkog vežbanja na razvoj koоrdinacije i agilnosti učenika petih razreda osnovne škole. Nova škola, 2, 3–17.

Požgaj, D., Belošević, D. i Simić, O. (2010). Razlike između učenika različite angažovanosti u motoričkim aktivnostima u pokazateljima motoričkih sposobnosti. Zbornik radova 19. ljetne škole kineziologa Republike Hrvatske. Hrvatski kineziološki savez, 166–171.

Popov, S. i Jakovljev, I. (2000). Uticaj fizičkog vežbanja na unapređenje kognitivnih funkcija. TIMS Acta, 11(2), 111–120.

Рађеновић, Д. (2015). Разлике у моторичким способностима одбојкашица и нетренираних девојчица узраста 11 година. (Непубликовани мастер рад). Београд: Факултет спорта и физичког васпитања.

Стаматовић, М. и Шекељић, Г. (2006). Утицај различитих концепција наставе физичког васпитања на моторички статус ученика млађег школског узраста. У Г. Бала (ур.): Антрополошки статус и физичка активност деце и омладине. Зборник радова (301–310). Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања.

Станојевић, А. (1986). Прилог изучавању теоретских знања и ставова ученика у средњем усмереном образовању и васпитању као фактор њиховог ангажовања у физичком васпитању. Физичка култура, 1, 12–15.

Шекељић, Г. и Марковић, Ж. (2011). Метријске карактеристике моторичких тестова за процену равнотеже. Зборник радова, 13, 257–268. Ужице: Учитељски факултет.

Šmigalović, М., Bajrić, О. i Lolić, D. (2013). Uticaj programa odbojke na bazične i situaciono-motoričke sposobnosti učenika uzrasta 13–14 godina. Sportske nauke i zdravlje, 2(1), 35–40.