Преузмите комплетан рад/Download
Аутор/Authors: Марија К. Ивановић, Маја Р. Ћалић
УДК 37.036-053.4:78
ОПАЖАЊЕ МУЗИЧКЕ ФОРМЕ НА ПРЕДШКОЛСКОМ И МЛАЂЕМ ШКОЛСКОМ УЗРАСТУ
Апстракт: Слушање музике и опажање и разумевање музичког дела комплексни су процеси који зависе од многих фактора. На то како ће музичко дело бити прихваћено и схваћено, у великој мери утичу узраст, музичко искуство, припрема пред слушање, као и сама реализација дате активности, то јест методски поступци који се користе у оквиру наставе музике. Опажање и разумевање музичке форме представља апстрактан, један од тежих задатака пред децом и ученицима, уколико не постоји припрема пред слушање музике, објашњење, или корелација са другим областима. Такође, опажање музичке форме, само по себи, најкомплекснија је ментална активност која укључује, поред способности музичке перцепције деце/ученика и когнитивну обраду података, односно способност апстрактног музичког мишљења. Циљ рада је да се истражи на који начин деца на предшколском и млађем школском узрасту опажају и разумеју музичку форму одређених композиција уз претходну припрему пред слушање музике. Истраживање је спроведено на узорку деце предшколског узраста и деце првог и другог разреда основне школе. Резултати су показали да деца са више слушалачког искуства и она код којих су пре активности слушања музике били укључени интердисциплинарни садржаји боље препознају музичку форму.
Кључне речи: слушање музике, музичка форма, перцепција и рецепција музичког дела, предшколски и млађи школски узраст.
PERCEIVING OF A MUSIC FORMAT PRESCHOOL AND YOUNGER SCHOOL AGE
Summary: Listening to music and perceiving and understanding a music piece are complex processes that depend on many factors. How a music piece of work will be accepted and understood is greatly influenced by the age, music experience, preparation before listening, as well as the actual realization of the given activity, that is, the methodical procedures used in the field of music education. Perceiving and understanding the music form is an abstract and one of a more difficult tasks facing children and students, if there is no preparation before listening to music, explanation, or correlation with other areas. Also, the perception of a music form, in itself, is the most complex mental activity, which includes, in addition to the ability of music perception of children/pupils, the cognitive data processing, that is, the ability of abstract musical thinking. The aim of the paper is to explore how children at preschool and younger school age perceive and understand the musical form of certain compositions with prior preparation before listening to music. The research was carried out on a sample of children of pre-school age and children of the first and second grade of elementary school. The results showed that children with more hands-on experience and those who had interdisciplinary content involved before music activities were better in recognizing the music form.
Keywords: listening to music, music form, perception and reception of a music piece, preschool and younger school age.
Литература/References
Bjerkvol, J. (2005). Nadahnuto biće. Beograd: Plato.
Богуновић, Б. (2013). Стваралачки рад, иницијатива и сарадња младих у настави музичке културе, Стваралаштво, иницијатива и сарадња у наставним предметима, III. Београд: Институт за педагошка истраживања, 141–161.
Bruderer, M., McKinney, M. and A. Kohlrausch (2010). The perception of structural boundaries in polyphonic representations of Western popular music, Musicae Scientiae Discussion Forum, 5, 115–155.
Voglar, М. (1997). Kako muziku približiti deci. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Вујошевић, Н. (2016). Музичка форма у контексту општег музичког образованња – перцепција, организација музичке целине, методика. (Докторска дисертација). Београд: Факултет музичке уметности.
Deliège, I. (2007). Similarity relations in listening to music: How do they come into play?, Musicae Scientiae Discussion Forum, 4A, 9–37.
Dobrota, S. (2009). Svjetska glazba u suvremenom glazbenom obrazovanju, Pedagogijska istraživanja, 6(1-2), 153–161.
Ивановић, Н. (2007). Методика општег музичког образовања за основну школу, Београд: Завод за уџбенике.
Keler, V. (1985). Geštalt psihologija. Beograd: Nolit.
Makjanić, V. i J. Završki (1979). Glazbeni odgoj za I, II i III razred osnovne škole. Zagreb: Školska knjiga.
Mejer, L. B. (1986). Emocijе i značenje u muzici. Beograd: Nolit.
Мирковић-Радош, K. и E. Mатић (1986). Музика и предшколско дете. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Mirković Radoš, K. (1986). Psihologija muzike. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
McLean, A. (2005). Gestalt theory: Visual and Sonic Gestalt,преузето 10.10.2012. године са http://doc.gold.ac.uk/~ma503am/essays/gestalt/.
Наставни програм образовања и васпитања за први и други разред основног образовања и васпитања (2011).
Neuhaus, C. (2013). Processing musical form: Behavioural and neurocognitive approaches, Musicae Scientiae 17(1), 109–127.
Popović, B. (1998). Muzička forma ili smisao u muzici. Beograd: CLIO.
Правилник о општим основама предшколског програма (2006). Београд: Службени гласник – Просветни гласник, 1, 14/2006.
Skovran, D. i V. Peričić (1991). Nauka o muzičkim oblicima. Beograd: Univerzitet umetnosti.
Sloboda, J. A. (1991). Music Structure and Emotional Response: Some Empirical Findings, Psychology of Music,19, 110–120.
Sloboda, J. A. (2005). Exploring the Musical Mind: Cognition, Emotion, Ability, Function. USA: Oxford University Press.
Sudzilovski, D. i E. Terzić (2010). Muzika u razvojnim etapama dece predškolskog uzrasta, Zbornik radova, 12. Užice: Učiteljski fakultet, 203–210.
Терзић, Е. (2003). Слушање музике у првом циклусу обавезног образовања. Зборник радова, 4. Ужице: Учитељски факултет, 203–218.
Tillmann, B. and E. Bigand (2004). The relative importance of local and global structures in music perception, The Journal of Aesthetics and Art Criticism, 62, 211–222.