УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ
Зборник радова Педагошког факултета, Ужице јесте научни часопис који објављује теоријске, прегледне и оригиналне истраживачке радове из области васпитања и образовања, као и из области других друштвених и хуманистичких наука уколико су мултидисциплинарно засновани тако да садрже васпитне и образовне аспекте разматраног проблема с циљем да се унапреде, развијају и иновирају. Циљ овог часописа је да се читалачком аудиторијуму (истраживачи, реализатори педагошке праксе и студенти) омогући приступ оваквим истраживањима.
У часопису Зборник радова објављују се научни чланци, и то: изворни научни чланак који садржи необјављене резултате сопствених спроведених истраживања према одређеној структури (Introduction, Methods, Results and Discussion); прегледни научни чланак у коме су изнети оригинални и критички прикази конкретног проблема који се истражује. У часопису се у мањем обиму објављују прикази књига или преведени радови који су значајни за васпитно-образовну област.
Од 2024. године Зборник Педагошког факултета, Ужице прешао је на систем електронског уређивања часописа (ASISTENT).
Радови за часопис пријављују се преко АСИСТЕНТ-а на адресу:
https://aseestant.ceon.rs/index.php/zrpfu/login
Техничко упутство за коришћење система Асистент може се преузети на:
https://aseestant.ceon.rs/public/podsetnik.pdf
Часопис излази једном годишње.
Радови који нису написани у складу са Упутством за ауторе и који не одговарају тематској области часописа неће бити разматрани.
Систем Asistent електронског уређивања часописа подразумева коришћење сервиса CrossCheck, па се сви пријављени радови аутоматски, пре првог корака уређивачког поступка проверавају на плагијаризам или аутоплагијаризам.
Рад процењују два независна компетентна рецензента. Рецензенти неће знати ауторов идентитет, нити ће аутор препознати идентитет рецензента. Рецензенти користе образац за оцењивање радова, оцењују различите аспекте рада и дају сугестије за унапређење рада, као и предлог категорије рада. У случају да одлуке два рецензента нису исте (прихватање/одбијање рада), тражи се мишљење трећег рецензента или ако се процени да то није неопходно редакција доноси одлуку без ангажовања нових рецензената.
Достављање рукописа:
Рукописи се достављају на два језика на српском и на енглеском. Рукопис на оба језика мора бити лекторисан.
Радови треба да буду дужине до 30.000 карактера (с празним местима). Изузетак су прегледни радови који могу бити дужине до 40.000 карактера (с празним местима). Редакција задржава право да објави и радове који премашују ову дужину у случајевима када јасно и сажето изражавање научног садржаја захтева већи обим. Прикази могу бити дужине до 7000 карактера.
Рукопис се доставља у Word формату с Times New Roman фонтом, величина 12pt., са проредом 1,5 на формату А4, са маргинама од 2,5 cm Justify. Табеле, графикони, слике и фотографије достављају се у jpg или png формату. Све странице морају бити нумерисане. За верзију рукописа на српском језику користити (Serbian, Cyrillic).
Уз рукопис аутор прилаже скенирану Изјаву о ауторсрву потписану од стране свих аутора и коаутора: да су испуњени сви постављени технички захтеви; да рад није раније ни у целости нити делимично објављен нити прихваћен за штампање у другом часопису; изјаву о непостојању сукоба инереса. Овим поступком сви аутори постају одговорни за испуњавање свих постављених услова чему следи одлука о прихватању за даљи уређивачки поступак.
линк
Аутор прилаже:
НАСЛОВНУ СТРАНУ рукописа која садржи: Наслов рада на српском и енглеском језику; у горњем левом углу наводи се име, средње слово и презиме аутора и коаутора и афилијација (назив универзитеа, факултета или друге установе у којој је аутор/коаутор запослен, место седишта установе и назив државе); после сваког од презимена аутора/коаутора ставља се ознака за фусноту у коју се уписују сарадничко/наставничко/научно звање аутора/коаутора, електронска адреса (е-маил), година рођења и ORCID број; Уколико је рад настао у оквиру неког пројекта, у посебној напомени везаној звездицом за наслов рада навести назив и број, назив и врсту пројекта.
АПСТРАКТ и КЉУЧНЕ РЕЧИ. На другој страници рукописа налази се апстракт дужине до 1.400 карактера (с празним местима), у фонту Times New Roman, величина фонта 10 pt. Достављају се на два језика (српски и енглески). Апстракт треба да садржи: предмет, циљ, методе истраживања, резултате и закључке. Кључне речи (до пет) дати на српском и енглеском језику, у фонту Times New Roman, величина фонта 10 pt испод апстракта.
У случају ПРИКАЗА асптракт није обавезан, али је потребно навести следеће податке о делу које се приказује: (име и презиме писца, наслов дела, место издања, издавач, година издаа, укупан број страна, фотографија насловне стране дела).
ТЕКСТ РУКОПИСА. Текст рукописа започиње на трећој страници.
Рукопис мора да има уводни, централни (главни), завршни део, у коме се износе закључна разматрања и литературу. У складу са IMRAD форматом прописаним од стране Америчке психолошке асоцијације (APA) рукопис треба да садржи делове: увод, метод, резултати, дискусија, закључак, референце и прилози.
Наслови и поднаслови. – Главни наслов текста је великим болдираним словима. Наслови одељака могу се наводити у тексту као најопштији наслов који се пише верзалом (нормал и центрирано). Поднаслови се пишу курзивом/болдирано и „реченичним” форматом (велико почетно слово). Поднaслов може бити изнад параграфа (центриран) или се пише увучено у параграфу (такође курзивом, у „реченичној” форми).
Графички прилози. – Графичке прилоге достављати у црно-белој варијанти. Број и наслови табела, легенде или објашњења која прате графичке прилоге треба да буду наведени изнад, а број и наслови графикона и слика испод прилога. Резолуција дигиталних слика мора да буде најмање 300 dpi. Резултате статистичке обраде података у тексту наводити у загради: (F = 27,35, df = 12, p < 0,01)
Табеле. – Подаци у табелама треба да буду откуцани проредом single, а назив написан курзивом и означен одговарајућим редним бројем. Наслов табеле треба да буде јасан, кратак и прецизан. Потребно је да табеле буду позициониране у самом тексту и сачињене у Word-у или у неком формату који је компатибилан са Word-ом. Табеле из статистичких пакета не треба копирати у рукопис рада, већ креирати нове табеле у Word формату. Табеле је потребно графички уредити тако да колоне не буду одвојене вертикалним линијама, нити редови хоризонталним линијама, осим заглавља табеле које треба одвојити хоризонталном линијом од података. На пример:
Табела 1. Пол ученика и анксиозности у настави физичког васпитања
Табела 2. Заступљеност коментара о активном и пасивном слободном времену
Референце: Списак референци навести single проредом. Све референце на српском језику у списку референци и у заградама у тексту наводе се латиницом, без обзира на врсту коришћеног писма у тексту и писма на коме су штампани коришћени извори.
Презимена српских аутора наведена у тексту ван заграде пишу се писмом на коме је достављен текст. Презимена страних аутора у тексту се наводе транскрибовано, а потом их у загради навести у оригиналу, на пример: Томас (Thomas, 2000). Навођење више аутора у загради треба уредити абецедно, а не хронолошки.
Ако су у питању два аутора, у загради се наводе оба (Pavlović i Šefer, 1995) или ако је референца на страном језику (Kupersmidt & Coie, 1990). Референца која садржи више од три, а мање од шест аутора наводи се у пуном обиму када је први пут употребљена у тексту. Сваки наредни пут, у загради се наводи презиме првог аутора и скраћеница – и сар. (ако је референца на српском језику) или еt аl. (ако је референца на страном језику). На пример, уместо (Vujačić, Pavlović, Stanković, Džinović, Đerić, 2011) написати (Vujačić i sar., 2011) или уместо (Mori, Ming, Mobd Nor, Suppiah, Imm, 2011) написати (Mori et al., 2011).
Уколико се у тексту цитира неки аутор у загради се наводи аутор/и, година издања и број странице са које је цитат преузет: (Nikolić i Đurović, 2012: 565).
На крају рада наводи се листа референци, односно само списак коришћене литературе на које се аутор позвао у раду.
Ако се један аутор наводи више пута, наводи се по редоследу годинa публиковања референце. Уколико се наводи више радова истог аутора у истој години, треба их означити словима а, b, с (2000а, 2000b, 2000с).
Референце у књизи треба да садрже презиме и почетно слово имена аутора, годину издања, наслов књиге (курзивом), место издања и издавача:
Maksić, S. (1998). Darovito dete u školi. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Fletcher, J., Lyon, F. & Marcia, B. (2006). Learning Disabilities: From Identification to Intervention. New York: Guilford.
– Поглавље у књизи наводи се на следећи начин: Аутор, А. А. (година). Назив поглавља. У А. Уредник и Б. Уредник и (ур.): Назив књиге (стр. xxx–xxx). Место: Издавач.
Marušić, М. (2010). Tok promena u sistemu stručnog obrazovanja i usavršavanja učitelja. U N. Polvina i Ј. Pavlović (ur.): Teorija i praksa profesionalnog razvoja nastavnika (str. 41–62). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
– Чланак у часопису садржи презимена и почетна слова имена свих аутора, годину издања у загради, наслов чланка, пуно име часописа (курзивом), волумен и број странице:
Bjekić, D. i Zlatić, L. (2023). Životni stilovi i preduzetnička orijentacija studenata – budućih prosvetnih radnika. Zbornik radova Pedagoškog fakulteta u Užicu, 26(25), 23–42. https://doi.org/10.5937/ZRPFU2325029B
Riesch, S. K., Henriques, J. & Chanchong, W. (2003). Effects of Communication Skills Training on Parents and Young Adolescents From Extreme Family Types. Journal of Child and Adolescent Psychiatric Nursing, 16(4), 162–175. https://doi.org/10.1111/j.1744-6171.2003.00162.x
DOI број наводи се након броја страница у следећем облику: https://doi.org/10.18844/cjes.v13i4.3897
– Научни скупови. Референца која се односи на радовe штампане у целини наводи се на следећи начин: Аутор, А. А., Аутор, Б. Б., Аутор, В. В. и Аутор, Г. Г. (година). Наслов прилога. У А. Уредник, Б. Уредник и В. Уредник (ур.), Назив научног скупа, време одржавања конференције, град (стр. xxx–xxx). Град: Назив институције која организује скуп.
Maksimović, J. (2013). Uloga nastavnika u unapređivanju odgojno-obrazovne prakse posredstvom akcijskih istraživanja. U N. Hrvatić, A. Lukenda, S. Pavlović, V. Spajić-Vrkaš i M. Vasilj (ur.), Pedagogija, obrazovanje, nastava, 21–23. mart 2013, Mostar (str. 76–82). Mostar: Fakultet prirodoslovno-matematičkih i odgojnih znanosti Sveučilišta u Mostaru.
– Wеb документ. Референца садржи име аутора, годину, назив документа (курзивом), датум када је сајт посећен, интернет адресу сајта.
Seikkula-Leino, Ј., Ruskovaara, E., Ikavalko, Markku, M. & Rytkola, T. (2010). Teachers reflections about Entrepreneurship Education. Retriеved May 12, 2017 from http://www.
utbildningsstyrelsen.fi/download /116383_EARLI2009_Hollanti.pdf
– Званична документа. Референца треба да садржи назив документа (курзивом), годину објављивања, назив гласила и број.
Pravilnik o standardima kvaliteta ustanove (2018). Prosvetni glasnik. Službeni glasnik Republike Srbije, br. 14/2018.
– Докторскa дисертацијa. Референца садржи име аутора, годину, назив тезе (курзивом), назнаку: докторска дисертација (уколико је необјављена навести у зaгради: (Необјављена докторска дисертација). Место: Институција:
Milinković, N. (2021). Kontekstualni pristup nastavi algebre u mlаđim razredima osnovne škole. (Neobjavljena doktorska disertaсija). Užice: Pedagoški fakultet.
Прилог. У прилогу треба дати само оне описе материјала који би били корисни читаоцима за разумевање, евалуирање или понављање истраживања.
Фусноте и скраћенице. Фусноте и скраћенице треба избегавати. Фусноте садрже само додатни текст (коментар), а не библиографске референце. Све скраћенице наведене у табелама и графичким прилозима треба да буду детаљно објашњене.
Дозвола за цитате. Аутори су обавезни да прибаве писмену дозволу за публиковање цитата обима преко 350 знакова, илустрација итд. за које немају ауторска права.