Преузмите компелтан рад/Download

Аутор/Authors: Марина Ж. Илић

 

УДK 371.321:159.947.5

 

Апстракт: У раду се анализира Вајнерова атрибуциона теорија постигнућа и њене импликације за иницијално образовање учитеља. Вајнерова атрибуциона теорија постигнућа, као једна од доминантних концепција у социјалној, клиничкој и педагошкој психологији, има широку примену у образовном контексту, у области тумачења академског и школског успеха и неуспеха. Циљ овог рада је да се размотри да ли и у којој мери Вајнерова атрибуциона теорија обезбеђује референтни оквир за разумевање каузалних објашњења студената за сопствене и туђе академске успехе и неуспехе и како та тумачења, односно перципирана каузална објашњења утичу на њихово когнитивно, бихејвиорално и афективно функционисање. Разматрајући теоријску и емпиријску заснованост Вајнерове атрибуционе теорије постигнућа изведене су следеће педагошке импликације за иницијално образовање учитеља: а) разумевање каузалних трибуција академског успеха и неуспеха и предвиђање будућих афективних, бихејвиоралних и когнитивних реакција помаже студентима да унапреде сопствено учење и развој; б) каузалне атрибуције постигнућа студената и универзитетских наставника могу представљати значајно теоријско полазиште за конципирање педагошко-психолошке подршке учењу студентима; в) каузалне атрибуције постигнућа студената и универзитетских наставника су неопходан ресурс за унапређивање квалитета рада факулета и универзитетских наставника.

 

Кључне речи: каузалне атрибуције, академски успех/неуспех, педагошке импликације, учитељ.

ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ ПОСЛЕДСТВИЯ АТРИБУТИВНОЙ ТЕОРИИ ДОСТИЖЕНИЯ ВАЙНЕРА ДЛЯ ПЕРВОНАЧАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ УЧИТЕЛЕЙ

Резюме: В статье анализируется атрибутивная теория достижения Вайнера и ее послествия на первоначальное педагогическое образование учителей. Атрибутивная теория достижения Вайнера в качестве одного из доминирующей концепции социальной, клинической и педагогической психологии, широко используются в контексте образования в области интерпретации научного и школьного успеха и неуспеха. Целью данной работы является расмотрение в какой степени атрибутивная теория Вайнера обеспечивает  существенную рамку для понимания каузальных атрибутов студентов для своих собственных и чужих академических успехов и неуспехов, и как эти интерпретации то есть воспринимаемые каузальные объяснения влияют на их когнитивное, бихейвиоральное и аффективное функционирование. Учитывая теоретическую и эмпирическую обоснованность атрибутивной теории достижения Вайнера сделаны следующие педагогические последствия для первоначального образования учителей: а) понимание каузальных атрибутов академического успеха и неуспеха и прогнозирования будущих аффективных, бихейвиоральных и когнитивных реакций помогает студентам улучшить свое собственное обучение и развитие; б) каузаьные атрибуты достижений студентов и университетских преподавателей могут представлять значительный теоретический фон для проектирования педагогической и психологической поддержки обучения студентов; в) каузальные атрибуты достижения студентов и преподавателей университетов явлются необходимым ресурсом для повышения качества работы факультета и преподавателей университетов.

 

Ключевые слова: каузальные атрибуты, академический успех/неуспех, педагогические последствия, учитель.

 

Литература/ References

Boroža, B. i S. Mirkov (2011). Uticaj
generalnih kauzalnih orijentacija na izvođenje odbrambenih atribucija nakon
ispitnog neuspeha, Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 43(2), 223–238.

Boruchovitch, E. (2004). A Study of causal
attributions for success and failure in mathematics among Brazilian
students, Revista Interamericana de Psicologia/ Interamerican Journal of Psychology, 38(1), 53–60.l.

Bugan, A., Bajs, M. i Z. K. Stamać (2001).
Kauzalno atribuiranje školskog postignuća srednjoškolaca s obzirom na spol i
izraženost motiva za postignućem, Diskrepancija, 2(4), 51–62.

Cao, Z. and A. Bishop (2001). Students’
attributions of success and failure in mathematics:
findings in China and Australia, 24th Annual MERGA Conference, Sydney, 147–155.

Farwell, L. and B. Weiner (1996).
Self-perceptions of fairness in individual and group contexts, Personlity and
Social Psychology Bulletin, 22, 867–881.

Gonzalez, A. S. (2011). Attribution theory
and culture: Using focus groups to uncover parameters of influence, Language Studies
Working Papers, 3, 29–37.WNGU

Hashemi, M. R. and R. Zabihi (2011).
Learners’ attributional beliefs in success or failure and their performance
on the interchange objective placement test, Theory and Practice in Language
Studies, 1(8),  954–960.

Havelka, N. (2001). Socijalna percepcija.
Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Hewstone, M. and F. Fincham (2003). Atribucijski
pristup i istraživanja: osnovna pitanja i područja primene. U: M. Hewstone i W.
Stroebe (eds.): Uvod u socijalnu psihologiju: europske perspektive. Jastrebarsko:
Naklada Slap, 159–193.

Kelley, H. H. and J. L. Michela (1980).
Attribution theory and research, Annual Review of Psychologist, 31, 457–501.

Krantz, S. E. and S. Rude (1984).
Depressive attributions: selection of different causes or assignment of
dimensional meanings, Journal of Personality and Social Psychology, 47(1),
193–203.

Mori, S., Gobel, P., Thepsiri, K. and P.
Pojanapunya (2010). Attributions for performance: A
comparative study of Japanese and Thai University Students, JALT Journal, 32(1),
5–28.

Mori, S., Ming, T. S., Mobd Nor, N. F.,
Suppiah, V. L. and O. S. Imm (2011).  Attribution tendency and
its relationships with  actual and
perceived proficiency, Journal of Language Studies, 11(3), 199–217.

Pavičić Takač, V. i R. Varga (2011).
Učeničko tumačenje uspjeha i neuspjeha u nastavi engleskog jezika, Život i
škola: časopis za teoriju i praksu odgoja i obrazovanja, 57(26), 39–49.

Pishghadam, R. i G. Modarresi (2008). The
construct validation and application of a guestionnare of attribution theory
for foreign language learners (ATFLL), Iranian Journal of Language Studies,
2(3), 299–324.

Weiner, B. and A. Kukla (1980). An
attributional analysis of achievement motivation, Journal of Personality and
Social Psychology, 15(1), 1–20.

Weiner, B. (1986). An attributional theory
of motivation and emotion. New York: Springer-Verlag.

Weiner, B. (2000). Intrapersonal and
interpersonal theories of motivation from an attribution perspective, Educational
Psychology Review, 12(1), 1–14.

Weiner, B. (2010). The Development of an
attribution-based theory of motivation: A history of ideas, Educational
Psychologist, 45(1), 28–36.