Преузмите комплетан рад/Download

Аутор/Authors: Биљана Стојановић-Јовановић, Стеван Јовановић

 

УДК 377-055.2(497.11)²18/19²

 

ШКОЛОВАЊЕ ЖЕНСКЕ ДЕЦЕ У СРБИЈИ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ ХIХ ВЕКА

Апстракт: У ра­ду се го­во­ри о шко­ло­ва­њу жен­ске де­це то­ком XIX и пр­вој по­ло­ви­ни XX ве­ка с об­зи­ром на то да у ХVIII и по­чет­ком XIX ве­ка у Ср­би­ји ни­је по­сто­јао обра­зов­ни си­стем у пра­вом сми­слу те ре­чи, ве­о­ма ма­ло де­вој­чи­ца и де­во­ја­ка има­ло је при­ли­ку да по­ха­ђа ча­со­ве. У пр­вој де­ка­ди XIX ве­ка, ми­сао о обра­зо­ва­њу же­на пр­ви пут на овим про­сто­ри­ма при­хва­ће­на је од стра­не вла­сти али са­мо де­ли­мич­но. Од 1842. до 1858. го­ди­не раз­ви­ја­ла се мре­жа жен­ских др­жав­них шко­ла, али спо­ро. Пр­ва жен­ска основ­на шко­ла ни­је има­ла по­себ­но про­пи­са­ни на­став­ни план и про­грам, учи­ло се све што и у му­шкој шко­ли, из­у­зев гра­ма­ти­ке, зе­мљо­пи­са, исто­ри­је и сти­ли­сти­ке, али се про­пи­си­ва­ло пле­те­ње и ве­зе­ње. Пи­сме­ност у Ср­би­ји по­ра­сла је са 4,2% 1866. го­ди­не на 11% 1884. го­ди­не. Нај­ра­ди­кал­ни­је ре­фор­ме за­ми­шље­не су 1882. го­ди­не, а да су за­и­ста и спро­ве­де­не пред­ста­вља­ле би ве­ли­ки ко­рак на­пред за жен­ско обра­зо­ва­ње. По­чет­ком XX ве­ка об­ухвaће­ност жен­ске де­це шко­ло­ва­њем и по­ред за­кон­ске оба­ве­зе би­ла је све­га 17%, а удео же­на ме­ђу не­пи­сме­ни­ма и да­ље ви­со­ка по­себ­но због не­до­вољ­не об­у­хва­ће­но­сти се­о­ског под­млат­ка основ­ним шко­ло­ва­њем. С ур­ба­ни­за­ци­јом, као  јед­ним од по­ка­за­те­ља на­прет­ка, ра­стао је и број пи­сме­них де­вој­чи­ца и мла­дих де­во­ја­ка, али са­мо у гра­до­ви­ма.

 

Кључ­не ре­чи: обра­зо­ва­ње жен­ске де­це, обра­зов­ни си­стем, ХIХ и XX век, Ср­би­ја.

 

EDUCATION OF FEMALE CHILDREN IN SERBIA IN THE FIRST HALF OF ХIХ CENTURY

Summary: This paper discusses the education of female children in the nineteenth and early twentieth century, having in mind the fact that in the XIII and the beginning of XIX century there was no educational system in Serbia in the true sense of the word, and that only a few boys and girls had the opportunity to attend classes. In the first decade of the nineteenth century, for the first time in this region, the idea of women’s education has been accepted by the authorities, but only partially. From 1842 to 1858, a network of women’s public schools started to develop, but slowly. The first schools for females didn’t have specifically prescribed curricula; they were practically the same as in the  schools for boys, except for grammar, geography, history, stylistics, knitting and embroidery. Literacy in Serbia rose from 4.2 percent in 1866 to 11 percent in 1884. The most radical reforms were envisaged in 1882, but if they had actually been implemented, that would have been a major step forward for women’s education. At the beginning of the twentieth century the coverage of girls being educated, despite the legal obligation, was only 17 percent, and the proportion of illiterate women was still high, particularly because of inadequate access to basic education of rural youth. With urbanization, as one of the indicators of progress, the number of literate young women grew, but only in cities.

 

Keywords: education of female children, the education system, XIX and XX century Serbia.

 

Литература/References

 

Божиновић, Н. (1961). Женско питање у Србији у 19. и 20. веку. Београд.

Васојевић, А. (2014). Прве српске учитељице, Узданица, XI(1), 159–175.

Ђорђевић, Т. (1946). Србија пре сто година. Београд.

Исић М. (2001). Писменост у Србији између два светска рата. Београд.

Karanovich, M. (1995). The Development of Education in Serbia and the emergence of its intelligentsia. Colorado: Boulder, 1838–1858.

Матијевић, Н. (2011). Жене – образовањем до елите: Ситуација у србији у XIX веку (осврт на књигу љ. Трговчевић „планирана елита“) 2010. године. 

Николова, М. (1997). Школовање женске младежи у Србији до 1914. У: Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века. Положај жене као мерило модернизaције. Београд: Институт за новију историју Србије.

Перовић, Л. (1994). Политичка елита и модернизација у првој деценији независности српске државе. У: Србија у модернизацијским процесима 20. века. Београд: Институт за новију историју Србије.

Стојановић, Д. (1997). Жене у смислу разумевања нашег народа. У: Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века. Положај жене као мерило модернизације: Београд. Институт за новију историју Србије.

Трговчевић, Љ. (1994). Образовање као чинилац модернизације Србије у XIX веку. У: Србија модернизацијским процесима XX века. Београд: Институт за новију историју Србије.

Трнавац, Н. (1997). Индиферентност према школовању женске деце у Србији. У:
Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века. Положај жене као мерило модернизације. Београд: Институт за новију историју Србије.

Ћунковић, С. (1970). Школство и просвета у Србији у ХIX веку. Београд: Педагошки музеј.