Преузмите комплетан рад/Downloads

Аутор/Author: Милан С. Комненовић


УДК 37.018.3-053.6(497.11)


СОЦИОЕМОЦИОНАЛНА ПРИЛАГОЂЕНОСТ АДОЛЕСЦЕНАТА У ДОМУ УЧЕНИКА

Ап­стракт: У ра­ду смо се ба­ви­ли со­ци­о­е­мо­ци­о­нал­ном при­ла­го­ђе­но­шћу адо­ле­сце­на­та ко­ји су ко­ри­сни­ци до­ма уче­ни­ка сред­њих шко­ла. С об­зи­ром на то да су окол­но­сти у ко­ји­ма ове мла­де осо­бе жи­ве по­себ­не, ис­тра­жи­ва­ње је има­ло за циљ да утвр­ди да ли адо­ле­сцен­ти у до­мо­ви­ма уче­ни­ка сред­њих шко­ла има­ју про­бле­ме у адап­ти­ра­но­сти и, уко­ли­ко их има­ју, у ко­јој ме­ри су ови про­бле­ми из­ра­же­ни. Узо­рак чи­ни 61 уче­ник пр­ве го­ди­не сред­ње шко­ле 37 де­ча­ка и 24 де­вој­чи­ца уз­ра­ста 15 и 16 го­ди­на, ко­ји су ко­ри­сни­ци услу­га До­ма уче­ни­ка сред­њих шко­ла Ја­го­ди­на. Ко­ри­сти­ли смо де­скрип­тив­ну ме­то­ду ис­тра­жи­ва­ња, а од ме­ра ко­ре­ла­ци­је ко­ри­шћен је Спир­ма­нов ко­е­фи­ци­јент ко­ре­ла­ци­је и хи-ква­драт тест (χ²). У ис­тра­жи­ва­њу је ко­ри­шћен Упит­ник сна­га и те­шко­ћа The Strenghts and Dif­fi­cul­ti­es Qu­e­sti­on­na­i­res – SDQ (Go­od­man, 1997). Ре­зул­та­ти по­ка­зу­ју да је 51 ис­пи­та­ник (83,6%) про­це­њен као адап­ти­ран. Ре­зул­тат на ни­воу це­ле ска­ле ко­ји пред­ста­вља ин­ди­ци­ју за струч­ну пси­хо­ло­шку по­моћ по­ка­за­ло је укуп­но 4 (6,6%) ис­пи­та­ни­ка. Је­да­на­ест ис­пи­та­ни­ка (18,03%) има ви­со­ке по­тре­бе за струч­ном по­мо­ћи ба­рем у јед­ној сфе­ри ис­тра­жи­ва­ња, од­но­сно 19 ис­пи­та­ни­ка (31,15%) има уме­ре­ну по­тре­бу за по­мо­ћи. Нај­ве­ћи број ис­пи­та­ни­ка из­ра­жа­ва по­тре­бу за струч­ном по­мо­ћи на суп­ска­ли емо­ци­о­нал­не те­шко­ће – 6 (9,8%) и про­блем у по­на­ша­њу – 6 (9,8%). Нај­ве­ћи број уче­ни­ка у ка­те­го­ри­ји уме­ре­не по­тре­бе за струч­ном по­мо­ћи, за­бе­ле­жен је на суп­ска­ли про­блем са вр­шња­ци­ма – 10 (16,4%). По­сто­ји по­зи­тив­на и уме­ре­но ста­ти­стич­ки зна­чај­на по­ве­за­ност из­ме­ђу суп­ска­ла про­бле­ма у по­на­ша­њу и хи­пе­рак­тив­но­сти и из­ме­ђу суп­ска­ла емо­ци­о­нал­них те­шко­ћа и хи­пе­рак­тив­но­сти.

Кључ­не ре­чи: со­ци­о­е­мо­ци­о­нал­на при­ла­го­ђе­ност, адо­ле­сцен­ти, дом уче­ни­ка.


SOCIOEMOTIONAL ADAPTABILITY OF ADOLESCENTS IN A DORMITORY

Summary: In this paper, we dealt with the socioemotional adaptability of adolescents who are the beneficiaries of secondary school studentsʼ dormitory. Considering the fact that the circumstances in which these young people live are special, the research aims at determining whether adolescents in secondary school studentsʼ dormitory have adaptation problems and, if so, to what extent these problems are expressed. The sample consists of 61 pupils of the first year of secondary school, 37 boys and 24 girls aged 15 and 16 who are beneficiaries of the services of the Secondary Schools Student Dormitory in Jagodina. We used the descriptive research method, and from the correlation measures the Spirman’s correlation coefficient was used, and also the hi-square test. (χ²). The research uses The Strengths and Difficulties Questionnaires – SDQ (Goodman, 1997). The results show that 51 respondents (83.6%) were assessed as being adapted. A full-scale result that is indicative of professional psychological assistance appeared with a total of 4 (6.6%) respondents. Eleven respondents (18.03%) had high need for professional assistance in at least one sphere of research, and 19 respondents (31.15%) had a moderate need for assistance. The highest number of respondents expressed the need for professional assistance in subscale of emotional difficulties – 6 (9.8%) and behavioral problems – 6 (9.8%). The largest number of students in the category of moderate need for professional help was recorded on the subscale problem with peers – 10 (16.4%). There is a positive and moderately statistically significant association between the subscale problems of behavior and hyperactivity and between the subscales of emotional difficulties and hyperactivity.

Key words: socioemotional adaptation, adolescents, students` dormitory.


Литература/References

Arnett, J. (2000). Emerging adulthood: A conception of development from the late teens through the twenties. American Psychologist, 55(5), 469–480.

Berndt, T. (1979). Developmental changes in conformity to peers and parents. Developmental Psychology, 15(6), 606–616.

Berndt, T. (1996). Exploring the effects of friendship quality on social development. In W. M. Bukowski, A. F. Newcomb & W. W. Hartup (eds.): The company they keep: Friendship in childhood and adolescence (346–365). New York: Cambridge University Press.

Bukowski, W. & Hoza, B. (1989). Popularity and friendship: Issues in theory, measurement, and outcome. In T. J. Berndt & G. W. Ladd (Eds.): Peer relationships in child development (15–45). New York: Wiley.

Bronfenbrenner, U. & Ceci, S. (1994). Nature-nurture reconceptualized in developmental perspective: a bioecological model. Psychological Review, 101(4), 568–586.

Vranješević, J. (2003). O adolescenciji. U J. Vranješević et al. Vršnjačka medijacija. Beograd: Kinderberg & GTZ.

Vulić-Prtorić, A. (2002). Obiteljske interakcije i psihopatološki simptomi u djece i adolescenata. Suvremena psihologija 5(1), 31–51.

Vulić-Prtorić A. (2005). Upitnik psihosomatskih simptoma za djecu i adolescente. Suvremena psihologija, 8(2), 211–227.

Goodman, R. (1997). The Strenghts and Difficulties Questionnaire: A Research Note. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 38(5), 581–586.

Elkind, D. (1967). Egocentrism in adolescence. Child Development, 38(4), 1025–1034.

Žunić-Pavlović, M., Kovačević-Lepojević, M. Pavlović, M. (2009). Procena socijalnog funkcionisanja učenika u školskoj sredini. Nastava i vaspitanje, 58(3), 399–420.

Kozjak-Mikić, Z., Jokić-Begić, N. i Bunjevac,T. (2012). Zdravstvene teškoće i izvori zabrinutosti adolescenata tijekom prilagodbe na srednju školu. Psihologijske teme, 21(2), 317–336.

Miočinović, Lj. (2002). Pijažeova teorija intelektualnog razvoja. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja

Nurmi, J. & Salmela-Aro, K. (1997). Social strategies and loneliness: A prospective study. Personality and Individual Differences, 23(1), 205–215.

Noack P. & Bernd, P. (1999). Differential trajectories of parent–child relationships andpsychosocial adjustment in adolescents. Journal of Adolescence, 22(6), 795–804.

Patterson, R., DeBaryshe, B. & Ramsey, E. (1989). A developmental perspective on antisocial behavior. American Psychologist, 44(2), 329–335.

Parker, G. & Asher, S. (1993). Friendship and friendship quality in Middle Chilhood: Links With Peer Group Acceptance and Feelings of Loneliness and Social Dissafacation. Developmental Psyhology, 29(4), 611–624.

Ralić-Žic, A. i Cvitković, D. (2011). Razlike u procjenama adaptivnog ponašanja djece s teškoćama u školskom okruženju. Hrvatska revija za rehabilitacijska istraživanja, 47(1), 109–127.

Rudan, V. (2004). Normalni adolescentni razvoj. Medix: specijalizirani medicinski dvomjesečnik, 52(10), 36–39.

Sroufe, L. A. (1996). Emotional development: The organization of emotional life in the early years. New York: Cambridge University Press.

Spasojević, P. (2011). Uloga socijalnih činilaca razvoja adolescenta. Retrieved January 30, 2017 from the World Wide Web http://pspasojevic.blogspot.com/2011/04/blog-post_9773.html.

Sujoldžić, A., Rudan, V. i De Lucia, A. (2006). Adolescencija i mentalno zdravlje: kratki obiteljski priručnik. Zagreb: Institut za antropologiju, Hrvatsko antropološko društvo.

Havighurst, R. (1972). Developmental tasks and education. New York: David McKay (Original work published 1948).

Hall, G. S. (1904). Adolescence: Its psychology and its relations to physiology, anthropology, sociology, sex, crime, religion, and education (I & II). New York: D. Appleton & Co.

Cowen, E. (1973). Social and community interventions. Annual Review of Psychology, 25(1), 423–472.

Šurbanovska, O. (2012). Korelati socijalnog ponašanja deteta u školskoj sredini. Primenjena psihologija, 5(1), 25–41.