Преузмите комплетан рад /Download

Аутор/Author: Александра С. Јовановић

DOI: 10.46793/Zbradova21.061J

УДК: 316.62-053.6

 

Апстракт: Школска клима и интерперсонални односи ученика међу­собно су условљени и повезани. Превенцијом вршњачких конфликата ствара се школска клима у којој влада култура мира и ученици се уче да буду социјално одговорни. Вршњачка медијација и ученички активизам начини су превентивног деловања школе с циљем развијања позитивних међуљудских односа. Теоријском анализом истраживања и схватања аутора разматрамо значај ових начина превенције вршњачких конфликата којима се развијају социоемоционалне компетенције, односно значај превентивног деловања школе с циљем развијања позитивних међуљудских односа. Улога школе је да ученике подстиче на сарадњу и компромис, односно на вршњачку медијацију и активизам.

Кључне речи: школска клима, превенција вршњачких конфликата, ученички активизам, вршњачка медијација, интерперсонални односи.

 

SCHOOL CLIMATE AND THE PREVENTION OF PEER CONFLICTS

Abstract: School climate and students’ interpersonal relations are mutually conditioned and linked. By preventing peer conflicts in school, climate in which culture of peace prevails and students are taught to be socially responsible is created. Peer mediation and student activism are a means of preventive work of school with the aim of developing positive interpersonal relations. With theoretical analysis of research and authors’ views, we take into consideration the significance of these methods of preventing peer conflicts with which social and emotional competences develop, that is, we take into consideration the significance of preventive work of school with the aim of developing positive interpersonal relations. The role of school is to encourage students’ cooperation and compromise, that is, peer mediation and activism.

Keywords: school climate, prevention of peer conflicts, student activism, peer mediation, interpersonal relationships.

 

Литература/References

Bao, Y. S., Zhu, F. W., Hu, Y. & Cui, N. (2016). The Research of Interpersonal Conflict and Solution Strategies. Psychology, 7, 541–545. Doi: 10.4236/psych.2016.74055.

Булић, А. (2018). Наставнички стилови решавања интерперсоналних конфликата с ученицима основних школа. Специјална едукација и рехабилитација, 17(4), 419–438.

Goleman, D. (2014). Socijalna inteligencija – nova nauka o ljudskim odnosima. Beоgrad: Geopoetika izdavaštvo.

Griffiths, J. A., Sharkey, D. J. & Furlong, J. M. (2009). Student Engagement and Positive School Adaptation. In R. Gilman, S. E. Huebner & J. M. Furlong (ed.): Handbook of Positive Psychology in Schools (197–211). New York & London: Routledge.

Di Fabio, A. & Blustein, L. D. (2010). Emotional Intelligence and Decisional Conflict Styles Some Empirical Evidence Among Italian High School Students. Journal of Career Assessment, 18(1), 71–81. Doi: 10.1177/1069072709350904.

Do, T. K., Guassi Moreira, F. J. & Telzer, H. E. (2017). But is helping you worth the risk? Defining Prosocial Risk Taking in adolescence. Developmental Cognitive Neuroscience, 25, 260–271. Doi: 10.1016/j.dcn.2016.11.008.

Druckman, D. & Wagner, M. L. (2016). Justice and Negotiation. Annual Review of Psychology, 67, 387–413. Doi: 10.1146/annurev-psych-122414-033308.

Ђорђић, Д. и Дамјановић, Р. (2016). Школска клима, њен значај за понашање уче­ника и могућности мерења. Теме, 40(1), 301–317.

Eisenberg, N., Eggum, N. D. & Di Giunta, L. (2010). Empathy‐Related Responding: Associations with Prosocial Behavior, Aggression and Intergroup Relations. Social Issues and Policy Review, 4(1), 143–180. Doi: 10.1111/j.1751-2409.2010.01020.x.

Закон о основама система образовања и васпитања (2019). Службени гласник Републике Србије, бр. 88/2017, 27/2018, 10/2019.

Ibarrola-Garcia, S. & Iriarte Redin, C. (2013). Evaluation of a School Mediation Experience. Procedia – Social and Behavioral Sciences, 84, 182–189. Doi: 10.1016/j.sbspro.2013.06.532.

Јелић, М. (2011). Успех у школи и решавање међусобних конфликата ученика. Настава и васпитање, 37(1), 100–115.

Јевтић, Б. и Ђорђевић, М. (2018). Могућност превенције вршњачког насиља под­стицањем просоцијалне вредносне оријентације. Збо­рник радова Педагошког факултета у Ужицу, 21(20), 57–70.

Јевтић, Б. и Јовановић, А. (2018). Саветодавно-васпитни рад и пре­венција насиља. Годишњак Педагошког факултета у Врању, 9(2), 45–56.

Jovanović, A. (2019). Stilovi ponašanja učenika srednje škole u konfliktnim situacijama sa vršnjacima. U J. Stanišić i M. Radulović (ur.), Obrazovanje u funkciji moderni­zacija društva, Zbornik rezimea, 24. Međunarodna naučna konferencija „Pedago­ška istraživanja i školska praksa”, 11. oktobar 2019, Beograd (112–113). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.

Klein, J., Cornell, D. & Konold, T. (2012). Relationships between Bullying School Cli­mate and Student Risk Behaviors. School Psychology Quarterly, 27(3), 154–169. Doi: 10.1037/a0029350.

Марковић, М. (2014). Ученици као актери у превенцији вршњачког насиља у школи. Специјална едукација и рехабилитација, 13(2), 237–253.

Марковић, М. (2017). Превенција вршњачког насиља у школској пракси – преглед мера и активности. Настава и васпитање, 65(1), 157–168.

Марковић, З. (2016). Интерперсоналне релације и тумачења. Ниш: Филозофски факултет.

Olweus, D. & Limber, P. S. (2010). The Olweus Bullying Prevention Program. Implеmentation and Evaluation over Two Decades. In R. S. Jimerson, M. S. Swearer & L. D. Espelage (ed.): The Handbook of Bullyng in Schools: An Internatio­nal Per­spective (377–401). New York: Routledge.

Popadić, D., Mrše, S., Kovač-Cerović, T., Pečujić-Mastilović, S., Kijevčanin, S., Petro­vić, D. i Bogdanović, M. (1998). Pametniji ne popušta: vodič kroz sukobe do spo­razuma. Beograd: Grupa MOST i Centar za antiratnu akciju.

Правилник о обављању друштвено-корисног, односно хуманитарног рада (2018). Службени гласник Републике Србије, бр. 68/2018.

Rowe, F. N. & Stewart, D. (2009). Promoting connectedness through whole-school approaches: a qualitative study. Health Education, 109(5), 396–413. Doi: 10.1108/09654280910984816.

Serido, J., Borden, M. L. & Perkins, F. D. (2011). Moving Beyond Youth Voice. Youth & Society, 43(1), 44–63.

Спасеновић, В. (2009). Квалитет социјалних односа и школско постигнуће ученика различитог узраста. Зборник Института за педагошка истраживања, 41(2), 331–348. Doi: 10.2298/ZIPI0902331S.

Стаматовић, Ј. и Милошевић, А. (2017). Место и реализација васпитних програма у савременој школи. Зборник радова Педагошког факултета у Ужицу, 20(19), 9–20.

Suldo, M. S., McMahan, M. M., Chappel, M. A. & Loker, T. (2012). Relationships Between Perceived School Climate and Adolescent Mental Health Across Genders. School Mental Health, 4, 69–80. Doi: 10.1007/s12310-012-9073-1.

Табс, С. (2013). Комуникација: принципи и контексти. Београд: Клио.

Trikić, Z., Koruga, D., Vrnješević, J., Dejanović, V. i Vidović, S. (2006). Vršnjačka medijacija – od svađe slađe: priručnik za vođenje radionica iz oblasti obrazovanja za veštine medijacije, drugo izdanje. Beograd: GTZ.

Thapa, A., Cohen, J., Guffey, S. & Higgins-D’Alessandro, A. (2013). A Review of School Climate Research. Review of Educational Research, 83(3), 357–385. Doi: 10.3102/0034654313483907.

Thomas, K. W. (1992). Conflict and Conflict Management: Reflections and Update. Journal of Organizational Behavior, 13, 265–274.

Turnuklu, A., Kacmaz, T., Sunbul, D. & Ergul, H. (2009). Does peer-mediation really work? Effects of conflict resolution and peer-mediation training on high school students’ conflicts. Procedia Social and Behavioral Sciences 1, 630–638.  Doi: 10.1016/j.sbspro.2009.01.112.

Head, W. B. (2011). Why not ask them? Mapping and promoting youth participation. Children and Youth Services Review, 33, 541–547.

Ho, E., Clarke, A. & Dougherty, I. (2015). Youth-led social change: Topics, engagement types, organizational types, strategies, and impacts. Futures, 52–62. Doi: 10.1016/j.futures.2015.01.006.

Cardillo, R. (2013). School Climate and Youth Development. In T. Dary & T. Pickeral (ed.), School Climate: Practices for Implementation and Sustainability. A School Climate Practice Brief, 1 (22–25). New York, NY: National School Climate Center.

Cohen, J. (2006). Social, Emotional, Ethical and Academic Education: Creating a Cli­mate for Learning, Participation in Democracy and Well-Being. Harvard Edu­cati­onal Review, 76(2), 201–237.

Cohen, J., McCabe, E., Michelli, N. & Pickeral, T. (2009). School climate: Research, policy, practice, and teacher education. The Teachers College Record, 111(1), 180–213.

Cunha, P., Lourenço, A., Paiva, M. O. & Monteiro, A. P. (2017). Validation of the School Conflict Negotiation Effectiveness Questionnaire. Journal of Psychoeducational Assessment, 35(8), 799–806. Doi: 10.1177/0734282916662422.

Way, N., Reddy, R. & Rhodes, J. (2007). Students’ perceptions of school climate during the middle school years: Associations with trajectories of psychological and beha­vioral adjustment. American Journal of Community Psychology, 40, 194–213. Doi: 10.1007/s10464-007-9143-y.

Weissbourd, R., Bouffard, M. S. & Jones, M. S. (2013). School Climate and Moral and Social Development. In T. Dary & T. Pickeral (ed.): School Climate: Practices for Implementation and Sustainability. A School Climate Practice Brief, Num­ber 1  (22–25). New York, NY: National School Climate Center.

Yang, C., Bear, G. G., Chen, F. F., Zhang, W., Blank, C. J. & Huang, X. (2013). Studentsʼ Perceptions of School Climate in the US and China. School Psychology Quarterly, 28(1), 7–24. Doi: 10.1037/spq0000002.