Преузмите комплетан рад/Download
Аутор/Author: Мирјана М. Стакић
УДК: 37.016:821.163.41-028.31
Апстракт: У раду се испитује функционалност и приказују могућности примене бајке као језичког предлошка у настави граматике у млађим разредима основне школе. Испитивање функционалности бајке као језичког предлошка засновано је на теоријској анализи жанровских карактеристика бајке, њеног утицаја на развој личности ученика и заступљености у наставним програмима за млађе разреде основне школе. Резултати указују да је реч о књижевној врсти која је ученицама блиска и занимљива, има велики естетски, сазнајни и васпитни потенцијал и део је прописаних програмских садржаја у другом, трећем и четвртом разреду основне школе. Приказане могућности примене показују да се народна и ауторска бајка у настави граматике могу користити као језички предложак у свим млађим разредима основне школе. Предност оваквих предложака огледа се у томе што се језичка појава ситуира у контекст који је ученику близак и занимљив. Наведени резултати упућују на закључак да бајка као језички предложак омогућава не само да се оствари унутарпредметна корелација, већ је и у функцији мотивисања ученика за усвајање садржаја из граматике.
Кључне речи: српски језик, настава граматике, језички предложак, бајка, млађи разреди основне школе.
FAIRY TALE AS A LANGUAGE MODEL FOR TEACHING GRAMMAR IN LOWER ELEMENTARY SCHOOL
Abstract: The paper analyses the functionality and illustrates the possibilities of using fairy tales as a language model for teaching grammar in lower elementary school. The examination of the functionality of fairy tales as a language model is based on a theoretical analysis of their genre characteristics, their influence on the development of student personality and their presence in the junior elementary curricula. The results indicate that this literary form is familiar and interesting to students, as well as that it has a significant aesthetic, cognitive and educational potential, which is why it belongs among prescribed content for the second, third and fourth grade of elementary school. Application possibilities described in the paper show that both the folktale and literary fairy tale may be used as a language model to teach grammar throughout lower elementary school. The main advantage of these models lies in the fact that a language phenomenon is placed in a context both familiar and interesting to the student. The results mentioned above suggest that fairy tales used as a language model not only enable us to achieve intra-curricular correlation, but to motivate students to adopt grammar content as well.
Keywords: Serbian language, teaching grammar, language model, fairy tale, lower elementary school.
Литература/Rferences
Boltman, A. & Druin, A. (2003). Children’s Storytelling Technologies: Differences in Elaboration and Recall. Journal of Educational Psychology. Retriеved October 27, 2019 from the World Wide Web from: https://drum.lib.umd.edu/handle/1903/1169.
Bettelheim, B. (1976). The Uses of Enchantment: The Meaning and Importance of Fairy Tales. London: Penguin Group.
Betelhajm, B. (2015). Značenje bajki. Beograd: Kosmos izdavaštvo.
Вајлд, О. (2014). Себични џин. У Р. Жежељ-Ралић, Читанка за трећи разред основне школе – Река речи (50–54). Београд: Klett.
Velički, V. (2013). Pričanje priča – stvaranje priča: Povratak izgubljenomu govoru. Zagreb: Alfa.
Von Franz, M. L. (2007). Interpretacija bajki. Zagreb: Scarabeus-naklada.
Јоцић, З. (2007). Језичко стваралаштво у настави граматике. Београд: Учитељски факултет.
Јунг, Ј. (1996). Човек и његови симболи. Београд: Народна књига – Алфа.
Максимовић, Д. (2019). Бајка о лабуду. У Ј. Љуштановић и З. Рацић, Читанка за други разред основне школе – У срцу знање (58–59). Београд: БИГЗ.
Marinković, S. (1987). Stvaralačka nastava srpskohrvatskog jezika i književnosti. Beograd: Eksportpres.
Маринковић, С. (2000). Методика креативне наставе српског језика и књижевности. Београд: Креативни центар.
Милатовић, В. (2009). Методика наставе српског језика и књижевности у млађим разредима основне школе. Београд: Учитељски факултет.
Милинковић, М. (2012). Бајковите форме у књижевности за децу и младе. Ужице: Учитељски факултет.
Мркаљ, З. (2013). Функционално повезивање наставе српског језика и књижевности у млађим разредима основне школе. Иновације у настави, 26(2), 45–51.
Николић, М. (2012). Методика наставе српског језика и књижевности. Београд: Завод за уџбенике.
Олујић, Г. (1982). Поетика бајке. У В. Марјановић и М. Ђуричковић (ур.): Kњижевност за децу и младе у књижевној критици, књига 1 (65–72). Алексинац / Краљево: Висока школа струковних студија за васпитаче / Libro company.
Олујић, Г. (2014). Стакларева љубав. У Р. Жежељ-Ралић, Читанка за трећи разред основне школе – Река речи (157– 160). Београд: Klett.
Опачић, З. (2011). Наивна свест и фикција. Нови Сад: Змајеве дечје игре.
Перушко, Т. (1962). Матерински језик у обавезној школи. Загреб: Педагошки књижевни збор.
Петровић, Т. (2011). Увод у књижевност за децу. Нови Сад: Змајеве дечје игре.
Пешикан-Љуштановић, Љ. (2009). Усмено у писаном. Београд: Београдска књига.
Пипер, П. и Клајн, И. (2014). Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска.
Popović, M. (2013). Uloga bajki u analitičkoj psihoterapiji. (Doktorska disertacija). Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Retriеved October 27, 2019 from the World Wide Web https://fedorabg.bg. ac.rs/fedora/get/o:9495/bdef:Content/download.
Правилник о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања и наставном програму за трећи разред основног образовања и васпитања (2013). Службени гласник Републике Србије – Просветни гласник, број 1/2013.
Правилник о наставном програму за четврти разред основног образовања и васпитања (2011). Службени гласник Републике Србије – Просветни гласник, број 3/2011.
Правилник о плану наставе и учења за први циклус основног образовања и васпитања и програму наставе и учења за први разред основног образовања и васпитања (2017). Службени гласник РС – Просветни гласник, број 10/2017.
Правилник о програму наставе и учења за други разред основног образовања и васпитања (2018). Службени гласник Републике Србије – Просветни гласник, број 16/2018.
Правилник о програму наставе и учења за трећи разред основног образовања и васпитања (2019). Службени гласник Републике Србије – Просветни гласник, број 5/2019.
Rоsandić, D. (1986). Metodika književnog odgoja i obrazovanja. Zagreb: Školska knjiga.
Самарџија, С. (1997). Поетика усмених прозних облика. Београд: Народна књига.
Смиљковић, С. (2006). Ауторска бајка. Врање: Учитељски факултет.
Смиљковић, С. и Стојановић, Б. (2011). Компаративни приступ методици матерњег језика и књижевности. Врање: Учитељски факултет.
Стакић, М. (2012). Васпитно-образовна функција народне и ауторске бајке од првог до четвртог разреда основне школе. У С. Маринковић (ур.): Настава и учење – циљеви, стандарди, исходи (485–498). Ужице: Учитељски факултет.
Стакић, М. и Миловановић, Б. (2015). Евалуација предзнања из граматике српског језика студената Учитељског факултета у Лепосавићу. У С. Маринковић (ур.): Настава и учење – евалуација васпитно-образовног рада (273–284). Ужице: Учитељски факултет.
Стакић, М. (2017). Ставови учитеља о мотивационој вредности језичких предложака у уџбеницима граматике. У С. Маринковић (ур): Културно-потпорна средства у функцији наставе и учења (317–332). Ужице: Учитељски факултет.
Stakić, M. (2017). Teaher as a motivation factor for encouraging students’ interest for learning the mother tongue grammar. Knowledge, International journal scientific papers, 17(4), 1551–1557.
Станисављевић, В. (2001). Наша народна књижевност. Београд: ПИРГ.
Стевановић, Ј. и Милошевић, Ј. (2019). Лексичко-семантичке особености у делима српских писаца и настава српског језика и књижевности. Београд: Институт за педагошка истраживања.
Стефановић Караџић, В. (2014). Чардак ни на небу ни на земљи. У Р. Жежељ-Ралић, Читанка за трећи разред основне школе – Река речи (62–64). Београд: Klett.
Crnković, M. (1984). Sto lica priče. Zagreb: Školska knjiga.