Преузмите комплетан рад/Download

Аутори/Authors: Бранка Ђ. Јаблан, Јасна М. Максимовић

DOI: 10.5937/ZRPFU2022084J

УДК: 376-056.26/.36(497.11)

 

Развој инклузивног образовањa из угла  наставничких компетенција: стање, проблеми и перспективе

Апстракт: Циљ рада је да се укаже на значај развоја и стицања наставничких компетенција за рад са децом са сметњама и тешкоћама у развоју у инклузивном образовном окружењу. У раду се, након осврта на инклузију у образовању као циљу и садржају актуелних реформских процеса код нас и у свету, тај процес разматра из угла наставника и његових компетенција за инклузију. Увид у студије и резултате истраживања о улогама, ставовима и компетенцијама наставника указује да процес инклузије у нашој земљи још није довољно заживео и да наставници испољавају озбиљне сумње у своје компетенције за рад са децом из осетљивих друштвених група. Наставници у пракси, као и студенти наставничких факултета, немају јасан доживљај суштине инклузивног приступа у образовању и истичу да су спремнији за рад са децом са лакшим облицима сметњи, док образовање деце са вишеструким сметњама треба да се одвија у специјализованим установама. У циљу развоја идеје и праксе инклузивног образовања, неопходно је урадити озбиљне интервенције како на плану иницијалног образовања наставника тако и на плану промовисања њихове улоге у савременом систему образовања деце са сметњама и тешкоћама у развоју.

Кључне речи: инклузивно образовање, деца са сметњама у развоју, компетенције наставника.

 

THE Development of Inclusive Education with regard to Teacher Competencies: Current Situation, Problems and Perspectives

Abstract: This paper aims to point out the importance of acquiring and developing teacher competencies for work with children with disabilities in an inclusive educational environment. After providing an overview of educational inclusion as the goal and content of current reform processes both in Serbia and around the world, the paper examines this process from the standpoint of teachers and their inclusion competencies. An insight into different studies and research results on teachers’ roles, attitudes and competencies indicates that educational inclusion in our country has not taken hold to a sufficient extent, and that teachers express serious doubts regarding their competencies to work with children from sensitive social groups. In practice, teachers, as well as students of teacher education faculties are not sufficiently familiar with the fundamental principles of the inclusive approach to education, and emphasize that they are more ready to work with children with mild disabilities. On the other hand, they are of the opinion that children with multiple disabilities should be educated in specialized institutions. In conclusion, the development of the concept and practice of inclusive education will require serious interventions, both in terms of initial teacher education, and in terms of promoting their role in the contemporary education system for children with disabilities. 

Keywords: inclusive education, children with disabilities, teacher competencies.

 

Литература/References:

Armstrong, D., Armstrong, A. C. & Spandagou, I. (2011). Inclusion: By choice or by chance?. International journal of inclusive education, 15(1), 29–39. https://doi.org/10.1080/13603116.2010.496192.

Anđić, B., Subotić, S. i Nikolić, M. (2018). Mišljenje o školovanju učenika sa poteško­ćama kao prediktori nastavničkog izgaranja na poslu. Zbornik Instituta za pedago­ška istraživanja, 50(2), 269–285. https://doi.org/10.2298/ZIPI1802269A.

Ahsan, M. T., Sharma, U. & Deppeler, J. M. (2012). Exploring pre-service teachers’ perceived teaching-efficacy, attitudes and concerns about inclusive education in Bangladesh. International Journal of Whole Schooling, 8(2), 1–20.

Бјекић, Д. и Златић, L. (2014). Инклузивно образовање: добит за све учеснике васпитно-образовног процеса. У Р. Николић (ур.): Настава и учење – савремени приступи и перспективе (675–686). Ужице: Учитељски факултет.

Booth, T. i Ainscow, M. (2010). Priručnik za inkluzivni razvoj škole (upotreba Indeksa za inkluziju za razvoj inkluzivne kulture, politike i prakse). Beograd: Save the Children UK SEE – Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

Bouillet, D., Domović, V. i Ivančević, S. (2017). Uvjerenja studenata učiteljskog studija i zaposlenih učitelja o inkluzivnoj praksi. Hrvatska revija za rehabilitacijska istraživanja, 53(2), 32–46. https://doi.org/10.31299/hrri.53.2.3.

Brojčin, B., Banković, S. i Glumbić, N. (2012). Inkluzivna praksa i samoefikasnost budućih specijalnih edukatora. U N. Glumbić & V. Vučinić (ur.), Zbornik radova sa VI međunarodnog naučnog skupa Specijalna edukacija i rehabilitacija danas, rad štampan u celini, 14–16. septembar 2012, Beograd (231–236). Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

Велишек-Брашко, О. ( 2015). Инклузивно-образовна политика у Европи и региону. Социолошки преглед, 49(1), 95–108.

Vujačić, M., Gutvajn, N. i Stanišić, J. (2018). Inkluzivno obrazovanje u Srbiji iz perspektive nastavnika osnovnih škola. U R. Đević i N. Gutvajn (ur.): Uvažavanje različitosti u funkciji pozitivnog razvoja dece i mladih (43–59). Beograd: Insitut za pedagoška istraživanja.

Вујачић, М., Лазаревић, Е. и Ђевић, Р. (2015). Инклузивно образовање – од законске регулативе до практичне реализације. Теме, 39(1) 231–247.

Грандић, Р., Дедај, М. и Николић, М. (2018). Васпитачи, стручни сарадници и родитељи у инклузивној пракси. Педагогија, 73(4), 561–576.

Daniels, R. i Stafford, K. (2001). Integracija dece sa posebnim potrebama. Beograd: Centar za interaktivnu pedagogiju.

Đorđić, V. i Tubić, T. (2012). Učitelji kao nosioci inkluzivnog fizičkog vaspitanja. Sportske nauke i zdravlje, 2(1), 60–64.

Закон о основама система образовања и васпитања (2019). Службени гласник РС, бр. 72/2009.

Зобеница, Н. и Стипанчевић, А. (2017). Улога и компетенције наставника у глобализованом друштву. Педагошка стварност, 63(2), 107–119. https: //doi.org/ 10.19090/ ps.2017.2.107-119.

Јablan, B., Jolić-Marjanović, Z. i Grbović, A. (2011). Uticaj iskustva i obučenosti nastavnika na njihove stavove prema obrazovanju dece sa oštećenjem vida u srednjim školama. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 43(1), 122‒138.

Jablan, B., Stanimirović, D., Vučinić, V. i Pešić, D. (2019). Opažanje samoefikasnosti studenata specijalne edukacije i rehabilitacije za rad u inkluzivnoj školi. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 18(1), 63–84. https://doi.org/10.5937/specedreh18-19832.

Jablan, B., Stanimirović, D., Maksimović, J. i Srbović, J. (2014). Šta tiflolozi u Srbiji misle o inkluzivnom obrazovanju i koliko su o tome informisani?. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 13(1), 51–71. https://10.5937/specedreh13-5088.

Јовановић-Pопадић, М. (2016). Инклузивно образовање: идеја и пракса. Синтезе – часопис за педагошке науке, књижевност и културу, 5(10), 35–46.

Jordan, A., Сchwartz, E. & McGhie-Richmond, D. (2009). Preparing teachers for inclusive classrooms. Teaching and Teacher Education, 25, 535–542. https://doi.org/10.1016/j.tate.2009.02.010.

Karić, T., Mihić, V. i Korda, М. (2014). Stavovi profesora razredne nastave o inkluzivnom obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju. Primenjena psihologija, 7(4), 531–548. https://doi.org/10.19090/pp.2014.4.531-548.

Klemenović, J. (2014). Spremnost za školu u inkluzivnom kontekstu. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Кнежевић-Флорић, О., Нинковић, С. и Танчић, Н. (2018). Инклузивно образовање из перспективе наставника: улоге, компетенције и баријере. Настава и васпитање, 67(1), 7–22. https://doi.org/10.5937/nasvas1801007K.

Korać, I., Kosanović, M. i Klemenović, J. (2018). Inicijalno obrazovanje vaspitača i njihove profesionalne kompetencije za rad u inkluzivnom okruženju. U R. Đević i N. Gutvajn (ur.): Uvažavanje različitosti u funkciji pozitivnog razvoja dece i mladih, 61–74.

Krstić, K. (2019) Osposobljenost učitelja za pružanje dodatne podrške učenicima sa smetnjama u razvoju. Pedagogija, 74(1), 133–146.

Lalvani, P. (2013). Privilege, compromise, or social justice: teachers’ conceptualizations of inclusive education. Disability & Сociety, 28(1), 14–27. http://dx.doi.org/10.1080/09687599.2012.692028.

Максимовић, Ј. (2015). Подршка деци са сметњама у развоју у инклузивном вртићу. Зборник радовa Учитељског факултета у Ужицу, 18(17), 169–182.

Максимовић, Ј. и Јанковић, Љ. (2016). Инклузивна пракса и самоефикасност будућих учитеља. Зборник радова Учитељског факултета у Ужицу, 19(18),  261–272.

Marinković, S. i Kundačina, M. (2012). Inkluzivno obrazovanje u Srbiji iz ugla istraživača: implikacije za buduća istraživanja. Зборник радова Учитељског факултета у Ужицу, 15(14), 275–294. 

Macura Milovanović, S. i Vujisić Živković, N. (2011). Stavovi budućih učitelja prema inkluziji: implikacije za inicijalno profesionalno obrazovanje. Pedagogija, 66(4), 633–647.

Мацура Миловановић, С. и Вујисић Живковић, Н. (2014). Кретање ка инклузији у иницијално образовању учитеља: реалност или реторика?. У Р. Николић (ур.): Настава и учење: савремени приступи и перспективе (123–136). Ужице: Учитељски факултет.  

Мацура-Миловановић, С. и Pечек, М. (2012). Уверења будућих учитеља из Словеније и Србије о инклузивном образовању. Настава и васпитање, 61(2), 247–265.

Mitchell, D. (2014). What really works in special and inclusive education: Using evidence-based teaching strategies. Сecond edition. Abingdon Oxon: Routledge.

McCrimmon, A. (2015). Inclusive Education in Canada: Issues in Teacher Preparation. Intervention in School and Clinic, 50(4), 234–237. https://doi.org/10.1177/1053451214546402.

Nastavnici, inkluzivna nastava i pedagogija usmerene na dete (2014). UNICEF. Dečiji fond Ujedinjenih nacija. Retrieved August 26, 2020 from the World Wide Web http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wpcontent/uploads/2017/04/UNICEF_СRP_Webinar_Booklet_12.pdf.

Ninković, С. i Knežević-Florić, O. (2018). Samoefikasnost nastavnika: ishodi, izvori i merenje konstrukta. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 43(1), 237–249. https://doi.org/10.19090/gff.2018.1.237-249.

Orlić, A., Pejčić, B., Lazarević, D. & Milanović, I. (2016). The predictors of studentsʼ attitude towards inclusion of children with disabilities in physical education classes. Fizička kultura, 70(2), 126–134.

Rajić, M. i Mihić, I. (2017). Doživljaj kompetentnosti i motivacija vaspitača za rad sa decom sa smetnjama u razvoju. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 42(2), 339–359.

Сakač, M. i Marić, M. (2016). Dimenzije kvaliteta inkluzivnog rada vaspitača. Beogradska defektološka škola, 22(2), 93–109.

Спасеновић, В. и Матовић, Н. (2015). Припремљеност наставника разредне и предметне наставе за рад с децом са сметњама у развоју. Настава и васпитање, 64(2), 207–222. 

Стаматовић, Ј. и Бојовић, Ж. (2014). Pерспективе развоја наставничких улога. У Р. Николић (ур.): Настава и учење – савремени приступи и перспективе (147–154). Ужице: Учитељски факултет.

 Стаматовић, Ј. и Максимовић, Ј. (2018). Перцепција директора школа о развоју квалитета и инклузивности образовно-васпитног процеса као стандардима њихових компетенција. Зборник радова Педагошког факултета, 20, 47–56.

Stamatović, J., Maksimović, J. & Zlatić, L. (2019). Future Teachers’ Social Competences for Inclusion. Croatian Journal of Education, 21(3), 965–988.

Sharma, U., Loreman, T. & Forlin, C. (2012). Measuring teacher efficacy to implement inclusive practices. Journal of Research in Special Educational Needs, 12(1), 12–21.

Shevlin, M., Winter, E. & Flynn, P. (2013). Developing inclusive practice: teacher perceptions of opportunities and constraints in the Republic of Ireland. International Journal of Inclusive Education, 17(10), 1119–1133.

Symeonidou, S. (2017). Initial teacher education for inclusion: a review of the literature. Disability & Society, 32(3), 401–422.

Ђерманов Ј., Косановић, М., Ђукић, М. и Станић-Бубуљ, Д. (2012). Спремност основношколских наставника на стручно усавршавање и ставови према инклузији. У М. Ђукић (ур.): Инклузивно образовање: Образовање за све (15–41). Нови Сад: Филозофски факултет.

Forlin, C. (2013). Changing Paradigms and Future Directions for Implementing Inclusive Education in Developing Countries. Asian Journal of Inclusive Education, 1(2), 19–31.

Хебиб, Е., Антонијевић, Р. и Ратковић, М. (2019). Одлике и претпоставке развоја инклузивне школске праксе. Настава и васпитање, 68(3), 315–329.

Hemmings, B. & Woodcock, S. (2011). Preservice teachersʼ views of inclusive education: A content analysis. Australasian Journal of Special Education, 35(2), 103–116.

Chiner, E. & Cardona, M. C. (2013). Inclusive education in Spain: how do skills, resources, and supports affect regular education teachers’ perceptions of inclusion?. International Јournal of Inclusive Education, 17(5), 526–541.

Šimić-Šašić, S. i Sorić, I. (2010). Pridonose li osobne karakteristike nastavnika vrsti interakcije koju ostvaruju sa svojim učenicima?. Društvena istraživanja, 19(6), 973–994.