Преузмите комплетан рад/Download

Аутор: Миломир Д. Ерић

ДОИ: 10.5937/ZRPFU2325011E

УДК: !(38)

 

СОФИСТИ И ИДЕЈА ОБРАЗОВАЊА

Апстракт: Пети век пре нове ере у старој Грчкој представља један од најзначајнијих периода европске културе. То је век у коме су први пут проблеми васпитања и образовања постали филозофски проблеми. Криза традиционалног начина живота и настанак демократије као новог облика политичког деловања довео је до преиспитивања дотадашњег начина обра­зовања и стварања образовања које би одговорило потребама новог времена. Први пут се формира ново схватање паидеје која се више не односи на обра­зовање деце, већ на целокупно обликовање Човека у складу са новим идеа­лом људске природе. Најзначајнију улогу у том процесу одиграли су софи­сти који су као учитељи политичке арете, с једне стране, подигли на до тада највиши ниво општу образованост грађана, а с друге стране, развили формално образовање са нарочитим нагласком на реторику, граматику, дијалектику и математику. У раду су анализиране и различите форме наставе коју су софисти изводили као и њихов утицај и значај за развој наставе у наредним вековима.

Кључне речи: софисти, Протагора, паидеја, образовање, настава.

 

Milomir D. Erić

University of Kragujevac, Faculty of Education, Užice

SOPHISTS AND THE IDEA OF EDUCATION

Summary: In this paper, the author analyses the new concept of education and upbringing, which emerged at the time of the first philosophical reflections on the place, role and importance of education for a community. The fifth century B.C. represents one of the most significant periods in the advancement of European culture, when problems of  education and upbringing were first raised to the level of philosophical analysis. The crisis of the old traditional way of life and the emergence of democracy as the new form of political action created the need for re-examining the previous forms of education and designing a new one which would meet the needs of the new age. Moreover, a new understanding of paideia emerged. It was no longer the term signifying the education of children but was used for the whole shaping of Man in accordance with the new ideal of human nature. During that process, Sophists played the most significant role. As teachers of political arete, they simultaneously raised the general education of citizens to an unprecedented level and developed formal education with a particular emphasis on rhetoric, grammar, dialectics and mathematics. This paper also explores different forms of teaching that the Sophists employed as well as their influence and relevance in the development of teaching in the following centuries.

Keywords: Sophists, Protagoras, paideia, education, teaching.

Литература:

Aristotel (1971). Metafizika. Beograd: Kultura.

Deretić, I. (2012). Mit o poreklu i nastanku čoveka u dijalogu Protagora. Theoria, 4, 77–90.

Dumont, J-P. (1969). Les Sophistes. Fragments et témoignages. Paris: PUF.

Đurić, M. (1976). Istorija helenske etike. Beograd: BIGZ.

Ionesco, E. (1990). Théâtre complet. Paris: Gallimard.

Jeger, V. (1991). Paideia. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada.

Koplston, F. (1988). Istorija filozofije. Grčka i Rim. Beograd: BIGZ.

Morandi, F. (2000). Philosophie de l`education. Paris: Nathan.

Platon (1968). Protagora, Gorgija. Beograd: Kultura.

Platon (1975). Protagora, Sofist. Zagreb: Naprijed.

Romeyer-Dherbey, G. (2012). Les Sophistes. Paris: PUF.

Romilly, J. De (1988). Les grands Sophistes dans l’Athènes de Périclès. Paris, de Fallois.

Frojd, S. (1988). Nelagodnost u kulturi. Beograd: Reč i misao.

Heraklit (1981). Fragmenti. Beograd: Grafos.