Преузмите комплетан рад/Download

Аутори: Жана J. Живковић Ранчић, Јелисавета А. Тодоровић

ДОИ: 10.5937/ZRPFU2325045Z

УДК: 159.922.8.072(497.11)“2021″

 

КАПАЦИТЕТ ЗА МЕНТАЛИЗАЦИЈУ АДОЛЕСЦЕНАТА КАО ПРЕДИКТОР ФОРМАЛНО-ОПЕРАЦИОНАЛНОГ МИШЉЕЊА И ШКОЛСКОГ УСПЕХА

Апстракт: У овом раду испитиван је капацитет за ментализацију адолесцената као предиктор формално-операционалног мишљења и школ­ског успеха. За потребе истраживања коришћен је Упитник за самопроцену капацитета за ментализацију (УМ), који се састоји из 3 суп­скале: ментализација себе, ментализација других и мотивација за ментали­зацију, као и Бондов тест логичких операција (BLOT). У истраживању је учествовало 200 ученика Техничке школе у Пироту (54,5% дечака), просеч­ног узраста 17 година. Резултати вишеструке регресионе анализе показали су да је модел у коме капацитет за ментализацију представља предиктор формално-операци­оналног мишљења статистички значајан и објашњава 51% варијансе ове критеријумске варијабле (R2 = 0,51; F (3,196) = 67,67; p = 0,00). Значајни појединачни предиктори су димензије ментализација себе (β = 0,34; p = 0,00) и мотивација за ментализацију (β = 0,37; p = 0,00). Када је у питању предикција школског успеха, модел који чине димензије капацитета за ментализацију статистички је значајан и објашњава 49% варијансе ове варијабле (R2 = 0,49; F (3,196) = 61,92; p = 0,00). Значајну предиктивну моћ показале су димензије ментализација других (β = 0,22; p = 0,02) и мотивација за ментализацију (β = 0,38; p = 0,00). Сматрамо да под­стицање ментализације у породици и школи значајно може допринети раз­воју формално-операцио­налног мишљења.

Кључне речи: ментализација, формално-операционално мишљење, школски успех, адолесценција.

 

Žana J. Živković Rančić

Technical school, Pirot

Jelisaveta A. Todorović

University of Niš, Faculty of Philosophy

CAPACITY FOR MENTALIZATION IN ADOLESCENTS AS A PREDICTOR OF FORMAL OPERATIONAL THOUGHT AND SCHOOL SUCCESS

Summary: In this research, we set out to examine whether the mentalizing capacity in adolescents is a statistically significant predictor of formal operational thought and school success. For the purpose of this research, we used the Mentalization Questionnaire (MQ), which consists of three subscales: Self-Related Mentalization, Other-Related Mentalization and Motivation to Mentalize аnd Bond’s logical operations test (BLOT). The research involved 200 students from Technical High School in Pirot, 54,5% were boys, and the average age of the participants was 17 years. The research results of multiple regression analysis indicate the model in which mentalizing capacity represents a predictor of formal operational thought is statistically significant and accounts for 51% variance in this criterion variable (R2 = .51; F (3,196) = 67.67; p = .00). Self-Related Mentalization (β = .34; p = .00) and Motivation to Mentalize (β = .37; p = .00) turned out to be significant individual predictors. When it comes to predictors of school success the model that consists of mentalization capacity dimensions is statistically significant and accounts for 49% of the variance in this variable (R 2 = .49; F (3,196) = 61.92; p = .00). Other-Related Mentalization (β = .22; p = .02) and Motivation to Mentalize (β = .38; p = .00) indicate a significant predictive potential. We consider that inciting mentalization in educational work can significantly contribute to the development of formal operational thought.

Keywords: mentalization, formal operational thought, school success, adolescence.

Литература:

Allen, J. G. (2006). Mentalizing in practice. U J. G. Allen i P. Fonagy (ed.): Handbook of mentalization-based treatment (3–30). London: John Wiley & Son.

Allen, J. G., Fonagy, P. & Bateman, A. (2008). Mentalizing in clinical practice. Washington: American Psychiatric Pub.

Altaras Dimitrijević, A., Teovanović, P. i Jovanović, V. (2012). Psihološki profil darovitih podbacivača: integracija istraživačkih nalaza. U A. Altaras Dimitrijević (ur.): Darovitost: pogledi i ogledi (143–181). Beograd: Filozofski fakultet.

Banjac, S., Altaras Dimitrijević, A. i Dimitrijević, A. (2013). Odnos vezanosti, mentalizacije i intelektualnih sposobnosti u adolescenciji. Psihološka istraživanja, XVI(2), 175–190.

Baron-Cohen (1997). Mindblindness: An essay on autism and theory of mind. Cambridge, MA: MIT Press.

Bateman, A. & Fonagy, P. (2016). Mentalization-based treatment for personality disorders: a practical guide. Oxford: Oxford University Press.

Benbassat, N. & Priel, B. (2012). Parenting and adolescent adjustment: The role of parental reflective function. Journal of Adolescence, 35, 163–174.

Bogdanović, A. S. (2022). Trauma i mentalno zdravlje mladih: medijatorHYPERLINK „https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/21185″ska uloga afektivne vezanosti, mentalizacije i disocijacije. (Doktorska disertacija). Niš: Filozofski fakultet.

Borelli, J. L., Brugnera, A., Zarbo, C., Rabboni, M., Bondi, E., Tasca, G. A. & Compare, A. (2018). Attachment comes of age: Adolescents’ narrative coherence and reflective functioning predict well-being in emerging adulthood. Attachment & Human Development, 20, 1–20.

Bowlby, J. (1958). The nature of the childrens tie to his mother. International Journal of Psycho Analysis, 39, 350–373.

Van IJzendoorn, M. H., Dijkstra, J. & Bus, A. G. (1995). Attachment, intelligence, and language: A meta-analysis. Social development, 4(2), 115–128. https://doi.org/
10.1111/j.1467–9507.1995.tb00055.x

Vasić, A. (2001). Šta je školski uspeh učenika?. Pedagoška stvarnost, 9–10, 697–725.

Vázquez, S. M. & De Anglat, H. D. (2009). Academic achievement and formal thought in engineering students. Electronic journal of research in educational psychology 7(2), 653–672.

Goswami, U. (2001). Cognitive Development: No Stages Please-We’re British. British Journal of Psychology, 92, 257–277.

Dimitrijević, A., Hanak, N., Altaras Dimitrijević, A. & Jolić Marjanović, Z. (2018). The Mentalization Scale (MentS): A self-report Measure for the Assesment of Mentalizing Capacity. Journal of personality assesment, 3(100), 268–280.

Dumontheil, I., Apperly, I. A. & Blakemore, S.-J. (2010). Online usage of theory of mind continues to develop in late adolescence. Developmental Science, 13, 331–338.

Esposito, G., Passeggia, R., Pepicelli G., Cannata A., Parlato F. & Freda M. F. (2020). Mentalizing the University experience: an exploratory study on the relationship between university students’ reflective functioning, psychological well-being and academic performance. Mediterranean Journal of Clinical Psychology, 8(2), 1–21. https://doi.org/10.6092/2282-1619/mjcp-HYPERLINK „https://doi.org/10.6092/2282-1619/mjcp-2415″2415

Комненовић, M. (2018). Социоемоционална прилагођеност адолесцената у дому ученика. Зборник радова Педагошког факултета, Ужице, 21(20), 71–88.

Marvin, R. S. & Britner, P. (2008). Normative development: The ontogeny of attachment. In J. Cassidy & P. R. Shaver (еds.): Handbook of attachment: Theory, research, and clinical applications (269–294). New York: Guilford Press.

MeinhHYPERLINK „https://scholar.google.com/citations?user=fl6RV68AAAAJ&hl=en&oi=sra“ardtHYPERLINK „https://scholar.google.com/citations?user=fl6RV68AAAAJ&hl=en&oi=sra“‐Injac, B., Daum, M. M. & Meinhardt, G. (2020). Theory of mind development from adolescence to adulthood: Testing the two-component model. British Journal of Developmental Psychology, 38, 289–303.

Mwamwenda, Т. S. (2015). Formal operations as predictor of university academic achievement. Africa Education Review, 2(2), 299–306. https://doi.org/
10.1080/18146620508566306

Peterson, C. C. & Wellman, H. M. (2018). Longitudinal theory of mind (ToM) development from preschool to adolescence with and without ToM delay. Child Development, 90, 1917–1934. https://doi.org/10.1111/cdev.13064

Piaget, J. (1972). Intellectual Evolution from Adolescence to Adulthood. Human Development, 2, 1–12.

Piaget, J. (1977). The origin of Intelligence in the Child. New York: Routlegde.

Pijaže, Ž. (1990). Psihologija deteta. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Pijaže, Ž. i Inhelder, B. (1978). Intelektualni razvoj deteta. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Rajkumar, А. P., Yovan, S., Raveendran, A. L. & Russell, P. S. S. (2008). Can only intelligent children do mind reading: The relationship between intelligence and theory of mind in 8 to 11 years old. Behavioral and Brain Functions, 4(51), 1–7. http://dx.doi.org/10.1186HYPERLINK „http://dx.doi.org/10.1186/1744-9081-4-51″/1744-HYPERLINK „http://dx.doi.org/10.1186/1744-9081-4-51″9081-4-51

Rosso, A. M., Viterbori, P. & Scopesi, A. M. (2015). Are maternal reflective functioning and attachment security associated with preadolescent mentalization? Frontiers in Psychology, 6, 1134.

Stepanović Ilić, I. (2015). Asymmetrical peer interaction as a factor of formal operations development in more competent students. Psihologija, 48(2), 149–163.

Stepanović, I. (2004a). Istraživanje formalno-operacionalnog mišljenja na uzrastu 14–19 godina. Psihologija, 37(2), 163–181.

Stepanović, I. (2004b). Formalne operacije: Pijažeov koncept, istraživanja i najvažnije kritike. Psihologija, 37(3), 311–334.

Stepanović, I. (2007). Porodica kao kontekst za razvoj formalnih operacija. Psihologija, 40(3), 417–430.

Stepanović, I. (2010). Uloga asimetrične vršnjačke interakcije u razvoju formalno-operacionalnog mišljenja. (Neobjavljena doktorska disertacija). Beograd: Filozofski fakultet.

Sharp, C. & Venta, A. (2012). Mentalizing problems in children and adolescents. In. Eds. In N. Midgley & I. Vrouva (еds.): Minding the child: Mentalization-based interventions with children, young people and their families (35–53). Hove, East Sussex: Routledge.

Shmueli-Goetz, Y., Target, M., Fonagy, P. & Datta, A. (2008). The Child Attachment Interview: A psychometric study of reliability and discriminant validity. Developmental psychology, 44(4), 939–956. https://doi.org/10.1037/0012–1649.44.4.939

Tager-Flusberg, H. & Sullivan, K. (2000). Componential view of theory of mind: evidence from williams’s syndrome. Cognition,76(1), 59–90.

Taubner, S. & Curth, C. (2013). Mentalization mediates the relation between early traumatic experiences and aggressive behavior in adolescence. Psihologija, 46, 177–192.

Twemlow, S. W., Fonagy, P., Sacco, F. C.,Vernberg, E. M. & Malcom J. M. (2011). Reducing violence and prejudice in a Jamaican all age school using attachment and mentalization theory. Psychoanalytic Psychology, 28(4), 497–511.

Fonagy, P., Bateman, A. & Bateman, A. (2011). The widening scope of mentalizing: A discussion. Psychology and Psychotherapy: Theory, Research and Practice, 84(1), 98–110. http:/HYPERLINK „http://dx.doi.org/10.1111/j.2044-8341.2010.02005.x“/HYPERLINK „http://dx.doi.org/10.1111/j.2044-8341.2010.02005.x“dx.doi.org/10.1111/j.2044-8341.2010.02005.x

Fonagy, P., Gergely, G. & Target, M. (2007). The parent–infant dyad and the construction of the subjective self. Journal of child psychology and psychiatry, 48(3–4), 288–328.

Fonagy, P. & Luyten, P. (2018). Conduct problems in youth and the RDoC approach: A developmental, evolutionary-based view. Clinical Psychology Review, 64, 57–76. http://dx.doi.org/10.1016/j.cpr.2017.08.010

Fonagy, P. & Target, M. (1997). Attachment and reflective function: Their role in self-organization. Development and psychopathology, 9(4), 679–700.

Ханак, Н. (2012). Развој афективне везаности у првој години живота. У T. Стефановић Станојевић, И. Михић и Н. Ханак (ур.), Афективна везаност и породични односи: развој и значај (7–31). Београд: Центар за примењену психологију.

Choi-Kain, L. W. & Gunderson, J. G. (2008). Mentalization: Ontogeny, assessment, and application in the treatment of borderline personality disorder. American Journal of Psychiatry, 165(9), 1127–1135.

Walker, C. L. & Shore, B. M. (2011). Theory of mind and giftedness: New connections. Journal for the Education of the Gifted, 34(4), 644–668. https://doi.org/10.1177/
016235321103400406

West, K. K., Mathews, B. L. & Kerns, K. K. (2013). Mother–child attachment and cognitive performance in middle childhood: An examination of mediating mechanisms. Early Childhood Research Quarterly, 28(2), 259–270. httHYPERLINK „https://doi.org/10.1016/j.ecresq.2012.07.005″pHYPERLINK „https://doi.org/10.1016/j.ecresq.2012.07.005″s://doi.org/10.1016/j.ecresq.2012.07.005