Преузмите комплетан рад/Download

Аутор: Наташа М. Николић

ДОИ: 10.5937/ZRPFU2325063N

УДК: 37.018.1

 

ФУНКЦИОНАЛНОСТ ПОРОДИЧНИХ ДИМЕНЗИЈА И РОДИТЕЉСТВА ИЗ УГЛА СИСТЕМСКЕ ТЕОРИЈЕ О ПОРОДИЦИ

Апстракт: Системска теорија на породицу гледа као на динамички систем нераскидиво повезан са другим друштвеним системима. По тој тео­рији породица је систем који је много више од збира делова и има своју структуру, хијерархију и границе, а кроз свој животни циклус сусреће се са бројним развојним и неразвојним кризама. Различити аутори наводе разли­чите, али и преклапајуће димензије породичног функционисања. Након кра­ћих приказа одређених димензија породице, пре свега, модела породичног функционисања, оних које наводе аутори Олсон, Мекмастерс и Биверс покушаћемо да закључимо каква би то била функционална породица и посебно какво би било добро и функционално родитељство. Предност системског приступа је његов холистички приступ породици, али и то што породицу представља као развијајући ентитет који је у односу са окруже­њем, те уважава значај утицаја споља, односно различитих интервенција у породични систем како би се побољшала функционалност породице.

Кључне речи: породица, системска теорија, функционалност, родитељство, димензије.

 

Nataša М. Nikolić

University of Kragujevac, Faculty of Education, Užice

FUNCTIONALITY OF FAMILY DIMENSIONS AND PARENTING FROM THE POINT OF VIEW OF THE SYSTEMIC THEORY OF THE FAMILY

Summary: Systems theory views the family as a dynamic system inextricably linked with other social systems. According to this theory, a community is a system that is much more than the sum of its parts and has its own structure, hierarchy, boundaries, and through its life cycle it encounters numerous developmental and non-developmental crises. Different authors mention different but also overlapping dimensions of family functioning. After brief descriptions of certain dimensions of the family, primarily those mentioned by the authors Olson, McMasters and Beavers of the family functioning model, we will try to conclude what a functional family would be and especially what good and functional parenting would be. The advantage of the systemic approach is its holistic approach to the family, but also the fact that it presents the family as a developing entity that is in relationship with the environment and recognizes the importance of external influences, i.e. various interventions in the family system in order to improve the functionality of the family.

Keywords: family, system theory, functionality, parenting, dimensions.

Литература:

Бодрошки Спариосу, Б. (2010). Поступци родитеља у васпитању деце и њихов меугенерацијски трансфер. Београд: Филозофски факултет.

Baumrind, D. (1991). The influence of parenting style on adolescent competence and substance use. Journal of Early Adolescence, 11(1), 56–95.

Beavers, R. & Hampson B. (2000). The Beavers Systems Model of Family Functioning. Journal of Family Therapy, 22(2), 128–143.

Beavers, R. & Hampson B. (1993). Measiring family competence: The Beavers System model. In F. Walsh (ed): Normal family processes (2nd ed). New York: Guilford Press.

Brofenbrenner, U. (1994). Ecological models of human development. International Encyclopedia of Education, 3(2), 1643–1647.

Valjan-Vukić, V. (2009). Obitelj i škola – temeljni činioci socijalizacije. Magistra Iadertina, 4(1), 171–178.

Гачић, Б. и Мајкић, В. (2000). Породична резилијентност: Кључни процеси. Психологија, 33(3–4), 329–350.

Голднер Вуков, М. (1988). Породица у кризи. Београд – Загреб: Медицинска књига.

Голубовић, З. (1981). Породица као људска заједница. Загреб: Напријед.

Golby, B. J. & Bretherton, I. (1999). Resilience in postdivorce mother-child relationships. In H. I. McCubbin, E. A. Thompson, A. I. Thompson & J. A. Futrell (eds.). The dynamics of resilient families. Thousand Oaks, CA: Sage.

Epstein, N. B., Bishop, D. S. & Levin, S. (1978). The McMaster Model of Family Functioning. Journal of Marital and Family Therapy, 4(4), 19–31. DOI 10.1111/j.1752-0606.1978.tb00537.x

Epstein, N. B. & Bishop, D. S. (1981). Problem centered systems therapy od the family. In A. S. German & D. P. Knistker (eds.): Handbook of family therapy (442–484). New York: Brunner/Mazel.

Epstein, N. B., Baldwin, L. M. & Bishop, D. S. (1983). The McMaster Family Assessment Device. Journal of Marital and Family Therapy, 9(2), 171–180.

Зобеница, А. (2012). Учинак системске терапије на резилијентност породица алкохоличара. (Необјављена докторска дисертација). Београд: Филозофски факултет. DOI 10.2298/BG20121105ZOBENICA

Janković, J. (2004). Pristupanje obitelji – sustavni pristup. Zagreb: Alinea.

Juul, J. (1995). Razgovori s obiteljima: perspektive i procesi. Zagreb: Alinеa.

Keresteš, G. (2002). Dječje agresivno i prosocijalno ponašanje u kontekstu rata. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Klarin, M. (2006). Razvoj djece u socijalnom kontekstu (roditelji, vršnjaci, učitelji, kontekst razvoja djeteta). Jastrebarsko: Naklada Slap – Zadar: Sveučilište u Zadru.

Lee, P. A. & Brage, D. G. (1989). Family life education and research: Toward a more positive approach. In M. J. Fine (еd.): The second handbook od parent education (347–378). San Diego: Acаdemia Press.

Матејевић, М. и Тодоровић, Ј. (2012). Функционалност породичних односа и компетентно родитељство. Ниш: Филозофски факултет.

Медић, С. (2007). Теорија породичног васпитања – тачке укрштања на путу развоја педагогије и андрагогије. У Ш. Алибабић и А. Пејатовић (ур.): Андрагогија на почетку трећег миленијума (223–237). Београд: Институт за педагогију и андрагогију – Филозофски факултет.

Milošević, Z. (2009). Primena sistemskog pristupa u proučavanju porodičnog funkcionisanja u naukama o vaspitanju. Andragoške studije, 1, 87–100.

Nastasić, P. (1998). Alkoholizam i međugeneracijsko prenošenje. Beograd: Tehniss.

Nikolić, S. i sar. (1996). Osnove obiteljste terapije. Zagreb: Medicinska naklada.

Oh, S. & Chang, S. J.  (2014). Concept Analysis: Family Resilience.  Open Journal of Nursing, 4, 980–990. http://dx.doi.org/10.4236/ojn.2014.413105

Оlson, D. H. (1993). Circumplex Model of Marital and Family Systems: Assessing family functioning. In F. Walsh (ed.): Normal family processes (2nd ed). New York: Guilford Press.

Olson, D. H. (2000). Circumplex Model of Marital and Family Systems. Journal of Family Therapy, 22, 144–167.

Pašalić-Kreso, A. & Alić, А. (2019). Obilježja kohezivnosti i kompetentnosti porodičnog sistema u međugeneracijskom djelovanju. Sarajevski žurnal za društvena pitanja, 1–2, 49–76.

Patterson, J. (2002). Understanding Family Resilience. Journal of Clinical Psychology, 58, 233–246.

Половина, Н. (2011). Породица у системском окружењу. Београд: Чигоја штампа.

Popadić, S. (2009). Nasilje u školama. Beograd: Institut za psihologiju.

Pregrad, J. (2002). Obiteljska psihoterapija. U Biro, M. & Butollo, W. (ur.):  Klinička psihologija (334–348). Munchen: Katedra za kliničku psihologiju Ludwig Maximilians Universität – Novi Sad: Futura publikacije.

Riesch, S. K., Henriques, J. & Chanchong, W. (2003). Effects of Communication Skills Training on Parents and Young Adolescents From Extreme Family Types. Journal of Child and Adolescent Psychiatric Nursing, 16(4), 162–175. DOI 10.1111/j.1744-6171.2003.00162.x 

Smith, S. R., Hamon, R. R., Ingoldsby, B. B. & Miller, J. E. (2009). Exploring family theories. New York: Oxford University Press.

Hampson B. R, Hulgus Y. F. & Beavers W. R. (1988). The Assessment of Family Competence from Insiders’ and Outsider’s perspectives, SAGE Publications: Southwest society for Research in Human Development, New Orleans.

Cicović Maslovar, J. (2016). Uloga porodičnog funkcnisanja i samopoimanja u predikciji antisocijalnog ponašanja u adolescenciji. (Neobjavljena doktorska disertacija). Univerzitet u Beogradu: Filozofski fakultet.

White, J. & Klein, D. (2008). Family theories. Los Angeles: SA.

Walsh, F. (2003). Normal family processes: growing diversity and complexity (3rd edn.). New York – London: Guilford Press.