Преузмите комплетан рад/Download
Аутори: Mirsada S. Zukorlić, Slobodan Lj. Pavlović
ДОИ: 10.5937/ZRPFU2325159Z
УДК: 37.064.2
STUDENT–TEACHER INTERACTION
Abstract: The paper presents the results of a theoretical analysis of pedagogical work in school as an interactive process. An important aspect of interaction is that it is a process in which one individual influences the behavior of another. In pedagogical communication, such influences are more pronounced and are directed towards the development of personality, with the ties between the subjects of the educational process being solid and strong. Thatis why education is defined as a kind of interaction between teachers and students. The paper discusses the implications of certain aspects of interaction – teaching, leadership or support for student autonomy and socio-emotional relationships – for the teaching outcomes. Accordingly, emphasis is placed on the conditions which need to be provided in order for the highest level of interaction to be achieved between the main actors in the teaching process – students and teachers.
Keywords: interaction, aspects of interaction, pedagogical communication, teaching outcomes.
Мирсада С. Зукорлић
Универзитет у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Нови Пазар
Слободан Љ. Павловић
Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет, Ужицe
ИНТЕРАКЦИЈА ИЗМЕЂУ НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА
Резиме: У раду су приказани резултати теоријске анализе педагошког рада у школи као интерактивног процеса. Важан аспект интеракције је да је то процес у коме један појединац утиче на понашање другог. У педагошкој комуникацији овакви утицаји су израженији и усмерени су ка развоју личности, а везе између субјеката образовног процеса су чврсте и јаке. Због тога се образовање дефинише као вид интеракције између наставника и ученика. У раду се говори о импликацијама одређених аспеката интеракције – вођства или подршке аутономији ученика и социоемоционалних односа на исходе наставе. Сходно томе, акценат је стављен на услове које је потребно обезбедити да би између главних актера у наставном процесу – ученика и учитеља био остварен највиши ниво интеракције.
Кључне речи: интеракција, аспекти интеракције, педагошка комуникација, исходи наставе.
References:
Andrilović, V. i Čudina-Obradović, M. (1996). Psihologija učenja i nastave (III izdanje). Zagreb: Školska knjiga.
Brajša, P. (1994). Pedagoška komunikologija. Zagreb: Školske novine.
Bratanić, M. (1990). Mikropedagogija-interakcijsko-komunikacijski aspekt odgoja. Zagreb: Školska knjiga.
Brekelmans, M., Levy, J. & Rodriguez, R. (1993). A typology of teacher communication style. In T. Wubbels & J. Levy (ed.): Do you know what you look like?. (46–55). London: The Folmer Press.
Đigić, G. (2017). Upravljanje razredom:savremeni pristup psihologiji nastavnika. Niš: Filozofski fakultet.
Ђорђевић, М. (2019). Улога наставника у подстицању просоцијалног понашања ученика. Зборник радова Педагошког факултета, Ужице, 22(21), 27–44.
Flanders, A. N. (1966). Analyzing Teaching Behaviour. Massachusetts: Addison-Wesley Publishing Company.
Flanders, N. A. (1970). Analyzing teaching behavior. New York: Addison-Wesley.
Gojkov, G. i Stojanović, A. (2015). Didaktičke kompetencije i evropski kvalifikacioni okvir. Beograd: Srpska akademija obrazovanja.
Goleman, D. (2014). Socijalna inteligencija. Beograd: Geopoetika.
Grasha, A. F. & Yangarber-Hicks, N. (2000). Integrating teaching styles and learning styles with instructional technology. College Teaching, 48(1), 2–10.
Jurčić, M. (2010). Nastavni kurikulum kao poticaj razvoju socijalnih kompetencija učenika. Pedagogijska istraživanja, 7(2), 205–217.
Knеžеvić-Flоrić, O. (2005). Pеdаgоgiја rаzvоја. Novi Sad: Filоzоfski fаkultеt.
Knežević-Florić, O. (2006). Interaktivna pedagogija. Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.
Kostović, S. (2005). Vaspitni stil nastavnika. Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.
Kujundžić, N. (1986). Komunikacija – bit edukativne prakse. Filozofska istraživanja, 19(4), Beograd: Nolit.
Lihаčеv, B. Т. (2000). Pеdаgоgikа. Моskvа: Kurslеkciј.
Mariani, L. (1997). Teacher support and teacher challenge in promoting learner autonomy. Perspectives, 23(2). Retrieved July 24, 2017 from the World Wide Web http://www.learningpaths.org/papers/papersupport.htm.
Милошевић, А. (2020). Социјална дистанца одељенских старешина од ученика и родитеља. Зборник радова Педагошког факултета, Ужицe, 23(22), 43–66.
Pedagoška enciklopedija I i II (1989). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Педагошки лексикон (1996). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Richman, J. M. & Bowen, L. G. (1997). School failure: an ecological interactional – developmental perspective. In M. Fraser (ed.): Risk and Resilience in childhood: an ecological perspective (95–116). Washington DC: NASW Press.
Rogers, C. (1985). Kako postati ličnost. Beograd: Nolit.
Rot, N. (1982). Znakovi i značenja. Beograd: Zavod za udžbenike.
Sergejev, I. S. (2004). Osnovy pedagogičeskoј dejatel’nostiy. Minsk.
Timothy, L. (1957). Interpersonal diagnosis of personality: A functional theory and metodology for personality evaluation. Eugene OR: Resource Publications.
Trnavac, N. (2003). Tri epohe i tri teorijske koncepcije o komunkaciji u školskoj nastavi, Komunikacija i mediji (51–61). Jagodina: Učiteljski fakultet – Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Suzić, N. (1995). Osobine nastavnika i odnos učenika prema nastavi. Banja Luka: Narodna i univerzitetska biblioteka.
Šimić-Šašić, S. (2011). Interakcija nastavnik–učenik: Teorije i mjerenje. Psihologijske teme, 20(2), 233–260.
Watkins, C. & Wagner, P. (2000). Improving School Behavior. London: Paul Chapman Publishing.
Williams, G. C., Freedman, Z. R. & Deci, E. L. (1998). Supporting autonomy to motivate patients with diabetes for glucose control. Diabetes Care, 21, 1644–1651.
Зукорлић, М. и Османлић, И. (2017). Нивои инерактивне повезаности између ученика и наставника у настави. Иновације у настави, 30(2), 172–181.
Зукорлић, М. и Поповић Д. (2018). Повезаност школске климе и аутономије ученика. Иновације у настави, 30(4), 99–108.