Преузмите комплетан рад/Download

Аутор/Authors: Јелена Д. Стаматовић, Александра М. Милошевић

 

УДК 37.018.2

 

Ап­стракт: Јед­на од кри­ти­ка са­вре­ме­ној шко­ли усме­ре­на је на то да се ак­це­нат ста­вља на раз­вој ког­ни­тив­них ком­по­не­на­та уче­ни­ка, а да се ма­ње па­жње по­све­ћу­је раз­во­ју дру­гих ком­по­не­на­та уче­ни­ка. Због то­га је ва­жно раз­ви­ја­ти ква­ли­тет­не вас­пит­не про­гра­ме у шко­ла­ма ко­ји би тре­ба­ло да до­при­не­су раз­во­ју уче­ни­ка.
У ра­ду се по­шло од ци­ља да се ис­пи­та по­сто­ја­ње, ме­сто и ре­а­ли­за­ци­ја вас­пит­них про­гра­ма у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма у Зла­ти­бор­ском окру­гу. При­ме­ном ана­ли­зе до­ку­мен­та­ци­је го­ди­шњих про­гра­ма и из­ве­шта­ја о ра­ду шко­ле, ана­ли­зи­ра­не су ка­те­го­ри­је еле­ме­на­та про­гра­ма: ци­ље­ви, те­мат­ска струк­ту­ра и на­чи­ни ре­а­ли­за­ци­је. Ре­зул­та­ти по­ка­зу­ју да у шко­ла­ма углав­ном де­кла­ра­тив­но по­сто­је ра­зно­вр­сни про­гра­ми (про­гра­ми
ра­да оде­љењ­ског старе­ши­не, про­гра­ми про­фе­си­о­нал­не ори­јен­та­ци­је, здрав­стве­ни про­гра­ми, еко­ло­шки про­гра­ми, про­гра­ми пре­вен­ци­је на­си­ља и про­гра­ми ра­да ђач­ког пар­ла­мен­та). Ти про­гра­ми са­мо са­др­же те­мат­ску струк­ту­ру у ко­јој се ја­ко ма­ло уоча­ва ди­фе­рен­ци­ја­ци­ја у од­но­су на ни­во шко­ле (основ­на, сред­ња), као и у од­но­су на уз­раст уче­ни­ка у окви­ру основ­не шко­ле и у од­но­су на по­тре­бе узи­ма­ју­ћи у об­зир окол­но­сти у ко­ји­ма шко­ле ра­де (сре­ди­на, ве­ли­чи­на шко­ле…). Има­ју­ћи у ви­ду ова­кво ста­ње, ја­сно је да се озбиљ­ни­је мо­ра­ју пла­ни­ра­ти стра­те­ги­је кре­и­ра­ња вас­пит­них про­гра­ма по­ла­зе­ћи од по­тре­ба кон­крет­не шко­ле, узи­ма­ју­ћи у об­зир могућно­сти и раз­вој по­тен­ци­ја­ла уче­ни­ка у шко­ли.

Кључне речи: васпитање, васпитни програми, школа.

 

PОSITION AND IMPLEMENTATION OF EDUCATIONAL PROGRAMS IN MODERN SCHOOL

 

Summary: One of the critiques of modern school is to emphasize the development of cognitive components of pupils, while paying less attention to the development of other components of pupils. It is therefore important to develop quality educational programs in schools that
should contribute to pupil development. The aim of the paper is to examine the  existence, position and realization of educational programs in elementary and
secondary schools in Zlatibor district. Using the analysis of annual program documentation and school performance reports, the categories of program elements are analyzed: objectives, thematic structure and modes of realization. The results show that in schools, there are generally declarative programs (work programs of homeroom teacher, professional orientation programs, health programs, ecological programs, violence prevention programs and work programs of the pupil parliament). These programs only contain a thematic structure in which there is very little perceived differentiation in relation to the school level (primary, secondary), as well as in relation to the age of pupils within the elementary school and in relation to needs, taking into account the circumstances in which schools work (school environment, school size…). Given this situation, it is clear that the strategies for creating educational programs must be planned more seriously, starting from the needs of a particular school, taking into account the abilities and development of pupils’ potential in school.

Keywords: education, educational programs, school.

 

Литература/References

Јоксимовић, С. (1991). Развој просоцијалне оријентације ученика, Зборник Института за педагошка истраживања, 23, 69–93.

Јоксимовић, З. и З. Јоксимовић (2007). Улога основне школе у избору занимања, Норма, 12(1), 63–76.

Јовановић, Б. (2013). Методе васпитања у концепцији хуманистичке педагогије. У: Н. Поткоњак (прир.): Годишњак. Београд: Српска академија образовања, 211–232.

Јовановић, Б. и И. Ђурић (2015). Одељењски старешина у систему васпитног рада школе, Зборник радова Филозофског факултета у Косовској Митровици, 45(1), 185–207.

Kagan, D. (1990). How schools alienate students at risk: A model for examining proximal classroom variables, Educational Psychologist, 25, 105–125.

Клеменовић, Ј. (2009). Образовање за људска права у систему средњошколског образовања у Србији, Теме, 33(4), 1303–1318.

Ковачевић-Микић, Д. (2013). Креирање и остваривање посебних васпитних програма као развојни приоритет савремене основне школе. У: Н. Поткоњак (прир.): Годишњак. Београд: Српска академија образовања, 495–506.

Kupersmidt, J. B. and J. D. Coie (1990).
Preadolescent peer status, aggression, and school adjustment as predictors of
externalizing problems in adolescence, Child Development, 61(5), 1350–1362.

Марковић, М. (2014). Ученици као актери
вршњачког насиља у школи, Специјална едукација и рехабилитација, 13(2),
237–253.

Марковић, М. (2017). Превенција вршњачког
насиља у школској пракси: преглед мера и активности, Настава и васпитање,
66(1), 157–168.

Michelson, L. and A. Mannarino (1986).
Social skills training with children: research and clinical application. In: P.
S. Strain, M. J. Guralnick and H. M. Walker (eds.): Children’s social behavior:
development, assessment and modification. Orlando: Academic press, 373–406.

Nelsen, J., Lott, L. and H. Glenn (1993). Positive
discipline in the classroom: A teacher’s guide to classrooms meetings. New
York: Ballantine Books.

Parker, J. H. and S. R. Asher (1987). Peer
relations and later personal adjustment: are low accepted children at risk, Psichological
Bulletin, 102, 357–389.  

Плут, Д., Павловић, З. и Д. Попадић (2012).
Схватање наставника о школском насиљу и њихова процена личне и колективне снаге
за ефикасно деловање, Настава и васпитање, 61(4), 597–609.

Попадић, Д. (2009). Насиље у школама.

Retriеved October 7, 2017 from the World
Wide Web http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/nasilje-u-skolama-za-web.pdf.

Савковић, А. (2012). Еколошке активности у
основној школи. У: Д. Голубовић (прир.): Зборник радова Техника и информатика у
образовању. Чачак: Технички факултет. Retriеved October 15, 2017 from the World
Wide Web

http://www.ftn.kg.ac.rs/konferencije/tio2012/PDF/Zbornik%20radova%20TIO%202012%20-%20za%20stampu/Zbornik%20radova%20TIO%202012%20-%20Knjiga%201.pdf.

Spivak, H. and D. Prothrow-Stith (2001).
The need to address bullying – An important component of violence prevention, Journal
of the American Medical Association, 285(16), 2131–2132.

Стаматовић, Ј. и Ж. Бојовић (2013). Улога
наставника у васпитном деловању школе. У: Н. Поткоњак (прир.): Годишњак.
Београд: Српска академија образовања, 483–494.

Станисављевић-Петровић, З. и М. Цветковић
(2012). Примена програма превенције вршњачког насиља у школи, Настава и
васпитање, 61(2), 280–293.

Станојловић, Б. (2013). Могућнсти
ефикаснијег остваривања васпитно-образовне функције школе. У: Н. Поткоњак
(прир.): Годишњак. Београд: Српска академија образовања, 159–170.

Hebib, E. (2013). Kako razvijati školu.
Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta.

Шумоња, С. (2013). Ставови учитеља према
здравственом васпитању у основној школи, Настава и васпитање, 62(4), 682–694.