Преузмите комплетан рад/Downloads

Аутори/Authors

Marija K. Ivanović

Danijela M. Sudzilovski

УДК 371.3::78-028.31

EDUCATION THROUGH PLAY IN THE FIELD OF MUSIC – CONTRIBUTION OF MONTESSORI METHOD

Abstract: An important area of modern education is music education, through which children acquire knowledge and skills. Music is also an important tool that fosters the development of personality, intellectual, physical and psycho-motor development, the development of language, emotional and social development. It also represents the means by which the individual expresses himself. Since the idea of modern education is to keep the child at the forefront of attention, it is supposed to use methods that facilitate learning, develop creativity and encourage research among children. Those methods should also encourage children to participate actively in the process of learning and acquiring knowledge. 

A play appears as spontaneous activity that is fun and initiated by desire of child, with flexible rules. A child is playing even if it is not aware of the motive of its activity. In educational terms the greatest value of play is that it is able to attract and keep the children’s attention on intended contents, as well as to motivate them to participate actively in certain activities. Therefore, some educators today call for a constructivist approach to education – education through play. Because of playful  activities and sensory didactic materials, the idea of freedom and of child who “builds” itself, the method of Maria Montessori can be used to improve the education in the field of music. The paper discusses education  through play at preschool age in the field of music on the example of Montessori method.

Key words: music education, preschool age, play, education through play, Montessori method.

ОБРАЗОВАЊЕ ИГРОМ У ОБЛАСТИ МУЗИКЕ – ДОПРИНОС

МОНТЕСОРИ МЕТОДЕ

Резиме: Зна­чај­на област са­вре­ме­ног обра­зо­ва­ња је му­зич­ко обра­зо­ва­ње, пре­ко ко­га де­ца сти­чу зна­ња и спо­соб­но­сти. Му­зи­ка је и ва­жно сред­ство ко­је под­сти­че раз­вој лич­но­сти, ин­те­лек­ту­ал­ни раз­вој, фи­зич­ки и пси­хо-мо­тор­ни раз­вој, раз­вој је­зи­ка, емо­ци­о­нал­ни и дру­штве­ни раз­вој. Пред­ста­вља и сред­ство ко­јим се по­је­ди­нац из­ра­жа­ва. Ка­ко је иде­ја са­вре­ме­ног обра­зо­ва­ња да уче­ник бу­де у цен­тру па­жње, тре­ба­ло би ко­ри­сти­ти оне ме­то­де ко­је олак­ша­ва­ју уче­ње, раз­ви­ја­ју кре­а­тив­ност и под­сти­чу ис­тра­жи­ва­ње код уче­ни­ка. Та­ко­ђе, тре­ба­ло би да под­стак­ну уче­ни­ка да ак­тив­но уче­ству­је у про­це­су уче­ња и сти­ца­ња зна­ња.

Игра се ја­вља као спон­та­на ак­тив­ност ко­ја је за­бав­на и ини­ци­ра­на же­љом де­те­та, са флек­си­бил­ним пра­ви­ли­ма. Де­те се игра и ако при том ни­је све­сно мо­ти­ва сво­је ак­тив­но­сти. У вас­пит­но-обра­зов­ном по­гле­ду нај­ве­ћа вред­ност игре је у то­ме што је у ста­њу да при­ву­че и одр­жи деч­ју па­жњу на пред­ви­ђе­ним са­др­жа­ји­ма, као и да их мо­ти­ви­ше да ак­тив­но уче­ству­ју у од­ре­ђе­ним ак­тив­но­сти­ма. Сто­га од­ре­ђе­ни еду­ка­то­ри да­нас  по­зи­ва­ју на је­дан кон­струк­ти­ви­стич­ки при­ступ обра­зо­ва­њу – обра­зо­ва­ње игром. Упра­во због игров­них ак­тив­но­сти и сен­зор­них ди­дак­тич­ких ма­те­ри­ја­ла, иде­је сло­бо­де, де­те­та ко­је са­мо се­бе „из­гра­ђу­је”, ме­тод Ма­ри­је Мон­те­со­ри се мо­же ис­ко­ри­сти­ти за уна­пре­ђе­ње обра­зо­ва­ња у обла­сти му­зи­ке. У ра­ду је раз­ма­тра­но обра­зо­ва­ње игром у обла­сти му­зи­ке на при­ме­ру Мон­те­со­ри ме­то­де.

Кључ­не ре­чи: му­зич­ко обра­зо­ва­ње, игра, обра­зо­ва­ње игром, Мон­те­со­ри ме­то­да.

References/Литература

Arslan, А. (2009). Orff schulwerk elementary music applications in interdisciplinary education in chair of primary school education. Procedia Social and Behavioral Sciences 1, 2546–2551.

Bašić, S. (2011). Modernost pedagoške koncepcije Marije Montessori. Pedagogijska istraživanja, 8(2), 205–216.

Colgan, A. D. (2016). The Epistemology Behind the Educational Philosophy of Montessori: Senses, Concepts, and Choice. Philosophical Inquiry in Education, 23(2), 125–140.

Chi, Michelene T. H. (2009). Active-Constructive-Interactive: A Conceptual Framework for Differentiating Learning Activities. Topics in Cognitive Science, 1, 73–105.

Cunha, J. C. R & Carvalho, S. (2013). The Orff-Schulwerk approach and optimal experiences: A case study in a music education context. International Symposium on Performance Science, 133–138.

Donaldson, M. (1982). Um deteta. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Edwards, C. P. (2002). Three Approaches from Europe: Waldorf, Montessori, and Reggio Emilia. Early Childhood Research & Practice: An Internet Journal on the Development, Care, and Education of Young Children, 4(1), 1–14.

Fisher, K., Hirsh-Pasek, К., Golinkoff, R., Singer, D. & Berk, L. (2011). Playing Around in School: Implications for Learning and Education Policy.

Голомб, К. (2012). Стварање имагинарних светова. Улога уметности, магије и снова у развоју детета. Београд: Завод за уџбенике.

Humphryes, J. (1998). The developmental appropriateness of high-quality Montessori programs. Young Children, 53(43), 4–16.

Kamenov, E. (2008). Obrazovanje predškolske dece. Beograd: Zavod za udžbenike.

Kamenov, E.  (2009). Dečja igra. Vaspitanje i obrazovanje kroz igru. Beograd: Zavod za udžbenike.

Каменов, Е. (2010). Мудрост чула. II део. Развијање дечје интелигенције. Нови Сад: Драгон.

Lillard, A. S. (2013). Playful Learning and Montessori Education. The NAMTA Journal, 38(2), 137–174. Reprinted from the American Journal of Play, 5(2), 157–186.

Montesori, M. (2006). Upijajući um. Beograd: DN Centar.

Montesori, M. (2017). Otkriće deteta. Beograd: Propolis Books.

Ракић, В. (1946). Васпитање игром и уметношћу. Београд: Просвета.

Sloboda, J. (1999). Music – where cognition and emotion meet. The Psychologist, 12(9), 450–455.

UNESCO (2012). Arts Education, from diversity to sustainability, First Celebration of International Arts Education Week. Retrieved from the World Wide Web http://www.unesco.org/new/fileadmin/MULTIMEDIA/HQ/CLT/CLT/pdf/Symposiumprogramme_EN.pdf.

Wang, D. P. C. (2008). The quantifying analysis of effectiveness of music learning through the Dalcroze musical method. US-China Education Review, 5(9), 32–41.