Преузмите комплетан рад/Downloads

Аутор/Author

Nataša V. Damljanović

УДК 821.111(73).09-31 Плат С.

ESTHER GREENWOOD’S COLONIZATION SEEN THROUGH THE PRISM OF THE BILDUNGSROMAN

Abstract: Early and mid-20th century is a period in literature which deals with the phenomenon called a “new woman”. The goal of this paper is to analyze Sylvia Plath’s novel, The Bell Jar – the psychological growth/maturation of the novel’s heroine – Esther Greenwood. To observe all the obstacles she faces on her developmental trajectory. To show her sufferance and nonconformity, to the feminine ideals set by male expectations in post-war America. Moreover, to depict the mere process of colonization of her soul, her body by her mother and the country she lives in by imposing full or partial control over her. Therefore, colonialism in Esther’s case, metaphorically speaking, mainly takes the form of lack of privilege in organizing the day to day events of her creative life.

The novel The Bell Jar consists of the plot narrated in the first person singular overloaded with and organized around a countless number of accidents. The theory of the Bildungsroman/the female Bildungsroman can help us to map those events, especially in her childhood and early adolescence, which caused traumas that have shaped her life.

The rebellious nature she possesses cannot possibly be associated with “madness” of any kind but the fact that she is an educated, young lady who sees the world with different eyes. The width of her education doesn’t allow her to use the kaleidoscope in observing the everyday life. For this hypothesis we have used the methodologies of theoretical and cultural analysis of the main as well as all the others characters who have directly or indirectly influenced her coming of age.

Key words: trauma, melancholia, marriage, ambition, Bildungsroman, childhood, post-war America, sufferance.

КОЛОНИЗАЦИЈА ЕСТЕР ГРИНВУД ВИЂЕНА КРОЗ ПРИЗМУ BILDUNGSROMANA

Резиме: Прва половина двадесетог века представља период када се књижевност бави феноменом познатијим као „нова жена”. Циљ овог рада јесте да се анализира роман Стаклено звоно Силвије Плат, односно психолошко сазревање Естер Гринвуд, главне јунакиње романа, као и да се опишу проблеми који су утицали на њен психолошки профил.

У роману Стаклено звоно приповеда се у првом лицу једнине, а радња обилује немилим догађајима који описују положај жене педесетих година XX века на тлу Америке. Посредством теорије Bildungsromana/женског Bildungsromana указује се на догађаје из детињства и ране адолесценције који су директно или индиректно утицали на стварање стигми и формирање личности главне јунакиње.

Бунтовна природа коју Естер поседује не може и не сме бити повезана ни са чим другим већ са чињеницом да је она једна млада образована особа која свет посматра другим очима. Притом, ширина њеног образовања не допушта употребу каледиоскопа у посматрањау свакодневног живота. Да би се доказала ова хипотеза, коришћена је методологија теоријске и културолошке анализе, како главног тако и ликова који су на директан или индиректан начин утицали на њен психо-физички развој – сазревање.

Кључне речи: траума, меланхолија, брак, амбиција, Bildungsroman, детињство, Америка, патња.

References

Baldick, C. (1990). The Concise Oxford Dictionary of Literary Terms. Oxford: Oxford

University Press.

Berne, E. (1976). A Laymanʼs Guide to Psychiatry and Psychoanalysis. New York: Simon and Schuster.

Bloom, H. (2009). Bloom’s Literary Themes: The American Dream. New York: Infobase Publishing.

Bolaki, S. (2011). Unsettling The Bildungsroman: Reading Contemporary Ethnic American Women’s Fiction. Amsterdam: Rodopi.

Epstein, M. (2014). The Trauma of Everyday Life. New York: Penguin Books.

Felski, R. (1989). Beyond Feminist Aestethics: Feminist  Literature and Social Change. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press.

Gill, J. (2008). The Cambridge Introduction to Sylvia Plath. New York: Cambridge University Press.

Labovitz, E. K. (1986). The Myth of the Heroine: The Female Bildungsroman in the Twentieth Century: Dorothy Richardson, Simone de Beauvoir, Doris Lessing, Christa  Wolf. New York: Peter Lang.

LaCapra, D. (2013). Writing History, Writing Trauma. Baltimore – London: The Johns Hopkins University Press.

Laplanche, J. & Pontalis, Ј. B. (1971). The Language Of Psycho-Analysis. London: Karnac Books.

Moretii, F. (2000). The Way Of The World: The Bildungsroman in European Culture. London: Verso.

Plath, S. (2005). The Bell Jar. London: Faber and Faber.

Weis, C. L. (1993). From Margins to Mainstream. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 

Zizek, S. (1995). Woman is one of the Names–of-the Father. Lacanian Ink 10 – 1995 Web, 29 November 2011.

Zselyi, F. The Symbolic, the Imaginary and the Real in Sylvia Plath’s ‘The Bell Jar’. Retrieved August 28, 2015 from the World Wide Web http://www.academia.edu/
9336882/The_Symbolic_the_Imaginary_and_the_Real_in_Sylvia_Plath_s_The_Bell_Jar_.com.